Оружане муслиманске снаге из Сребренице су у селу Горњи Магашићи код Братунца убиле осам српских цивила од којих је најмлађа била 17-годишња трудница.

Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили, 20.jula 1992. године, у Горњим Магашићима код Братунца, један је од најстравичнијих по свирепости, јер су сви убијени били цивили.

У породичним кућама масакрирано је шест жена и два старца, а село је ољачкано и спаљено.

Најстарија жртва био је 85-годишњи Благоје Поповић, а најмлађа седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић. За овај као и све остале масовне злочине почињене над Србима у братуначкој општини нико није одговарао нити је процесуиран, јавила је Срна, пренио РТРС.

Предсједник Организације заробљених и погинулих Радојка Филиповић рекла је Срни да је рок за доношење тужилачке одлуке у предмету “Горњи Магашићи” био крај 2015. године, али да је крајем јануара 2019. године поступајући тужилац Бошњак Един Муратбеговић донио наредбу о обустављању истраге

“због недостатка доказа”, што је, како каже, стандардно образложење када су у питању злочини над Србима.

Филиповићева пита докле ће се толерисати субјективност тужилаца, који обичном фразом оправдавају свој нерад. Према њеним ријечима, у скоро свим истрагама о српским страдањима тужиоци сами одлучују да прекину истрагу због наводног недостатка доказа и тако оправдавају свој нерад, не одговарајући никоме зашто нису прикупили доказе, нити дају одговор на питање о томе које је побио те људе.

“Њихов посао је да прикупе доказе и подижу оптужбе за почињене злочине јер жртве постоје, а имена починилаца злочина су позната”, каже Филиповићева.

Она истиче да правосуђе БиХ толерише неодговорност и опструкцију према доказивању злочина почињеним над Србима, што већ деценијама представља правни терор који постаје неподнопшљив и доводи до потпуног неповјерења у правосуђе и комплетан државни систем, јер је, како каже, окренут против српског народа.

Филиповићева наводи да је у образложењу наредбе о обустављању истраге за злочине у Горњем Магашићу наведено да ће Тужилаштво наставити истрагу за паљевину и пљачку српске имовине, што је, како оцјењује, ругање породицама жртава и српском народу, јер се предност у истрази даје уништеним материјалним добрима у односу на људске цивилне жртве.

Она је рекла да су чланови породица жртава огорчени јер нису добили ову наредбу Тужилштва, али да је Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила благовремено уложила жалбу која је одбијена.

Филиповићева каже да су Горњи Магашићи једно у низу српских села на подручју Братунца, које је уништено у посљедњем рату.

Према њеним ријечима, апсурдно је и недопустиво да скоро све предемте о злочинима над Србима у средњем Подрињу води тужилац Муратбеговић, који даје несувисла образложења и обуставља истраге у свим предметима када су у питању злочини над Србима.

“За све предмете су скоро идентична образложења – да нема доказа, што говори да он штити починиоце и руга се српским жртвама и да рад таквих тужилаца треба преиспитати и предузети мјере против њих, а предмете дати одговорнима да их обраде, комплетирају и подигну оптужнице против починилаца злочина”, истакла је Филиповићева.

Александру Лончаревићу је прије 31 године у Горњим Магашићима, на кућном прагу, убијена сестра Љиљана удата Илић, која је била трудна.

“Већ је прошла 31 година, а правде за убиство моје сестре и осталих цивила у Горњим Магашићима још нема. Како правосуђе БиХ ради и какав однос има

према српским жртвама, односно предметима у којима се ради о злочинима над Србима изгледа да правду нећемо ни дочекати”, каже Лончаревић.

Према његовим ријечима познато је ко су жртве и ко су убице, али правосуђу наводно још нешто треба, а не објашњавају шта. “Видљиво је да се ради о опструкцији за коју нажалост, у оваквој држави нема санкције и лијека. Побиле су их прве комшије и родитељи су ми умрли у нади и невјерици чекајући правду коју изгледа, ни ја нећу дочекати, јер истина и правда не одговарају правосуђу БиХ”, каже Лончаревић.

Он истиче да ће наставити да прича о злочину у Горњим Магашићима и срамоти правосуђа БиХ које мимо правних норми и етике опструише процесуирање убица осам српских цивила који нису никога угрожавали нити пружали отпор убицама које су упале у село и побиле их у кућама.

Напад на Горње Магашиће је извршен 20. јула 1992. године, када су припадници оружаних муслиманских снага из Сребренице и околних села упали у небрањено село и убили све цивиле, међу којима петоро из породице Илић, те опљачкали и попалили двадесетак српских кућа.