Славни српски научник оставио је неизбрисив траг у историји науке, али се чини да још увијек не знамо довољно о њему.

Михајло Пупин – изумитељ, професор Универзитета Колумбија и почасни конзул Србије у Сједињеним Америчким Државама.

Током свог дугог живота, он је човјечанству и науци учинио више непроценљивих услуга – пронашао је: Пупинове калеме, електрични пренос помоћу резонантних струјних кола, вишеструку телеграфију, вишеструку антену за преношење електричних таласа, апарат за телеграфске и телефонске преносе и још много тога, подсјећа Национална географија Србија.

И поред свих ових достигнућа, чини се да је Пупин увијек на нашим просторима остајао донекле у сјенци Николе Тесле, па мало људи зна занимљиве детаље о његовом животу.

Ко је заправо био Михајло Пупин?

1. Узбудљиво путовање у Праг

Када је имао свега осамнаест година (1872. године), Пупин се упутио у Праг на школовање, захваљујући стипендији коју је примао из Панчева. Међутим, прво његово дуже путовање завршило се неславно: неко од путника му је из торбе украо печену гуску коју му је мајка Олимпијада спаковала да ручак, а потом се сукобио с кондуктерима.

Ипак, тада је упознао амерички брачни пар од којих је први пут чуо енглески језик и, касније, приче о Новом свијету, у којем ће касније изградити читав живот и каријеру.

2. Почетак у Њујорку са свега пет центи у џепу

Када се искрцао у луци „Касл гарден“, Пупин је имао само пет центи, а убрзо је и то потрошио осладивши се питом од шљива.

„Ја сам донио пет центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, што је у ствари била назови пита. У њој је било мање шљива, а више коштица! А да сам донио и пет стотина долара, требало би ми само мало више времена да их утрошим, вјероватно на сличне ствари, а борба за опстанак која ме је очекивала остала би иста“, написао је својевремено Пупин и додао да за младог човјека који је ријешио да сам себи крчи пут није нарочита несрећа то што нема новца – све док има довољно снаге.

Поред тога, како би скупи новац за ово путовање, продао је све што је имао, изузев одјеће коју је имао на себи и феса, који нико није хтио да купи.

Иначе, иста ова лука била је први комад америчког тла на који су касније крочили Никола Тесла, Јозеф Пулицер, Хари Худини и многи други.

3. Као ни тај први дан, прве године у Америци нису биле лаке.

По доласку у САД, Пупин је даљу радио као физички радник, а ноћу учио енглески, грчки и латински и похађао вечерње курсеве. У јесен 1879. године, положио је пријемни испит и постао студент Колумбија колеџа (који је касније преименован у Универзитет Колумбија) у Њујорку.

Као примеран студент, ослобођен је плаћања школарине, а већ крајем прве године студија је добио двије новчане награде – за успјех постигнут из грчког језика и математике. Поред тога, наставио је да обавља физичке послове, а почео и да држи приватне часове.

4. Још један тежак почетак

Пупин је школовање наставио у Кембриџу и Берлину, а по повратку САД постао је предавач на Колумбија колеџу. Одјељење за елетротехнику, на којем је радио, било је у том тренутку новоотворено и веома сиромашно: просторије нису биле адекватне за предавања, а уређаја којима су вршена истраживања и извођени експерименти било је премало.

Због тога су Пупин и његов колега и велики пријатељ Френсис Бејкон Крокер дошли на идеју да наплаћују улаз на предавања о електрицитету. Цијена није била ниска за то вријеме – индустријалци који су похађали ове часове морали су да издвоје великих 20 долара. Ипак, труд се исплатио и ускоро су Пупин и Крокер прикупили довољно новца да Одјељење за електротехнику опреме неопходним апаратима који су им омогућили даља научна истраживања.

Управо то је разлог што данас зграда Универзитета Колумбија у којој су одјељења за физику и астрономију носи име нашег научника – Пупинова лабораторија.

5. Био је један од оснивача Насе

Мало је познато да је Пупин учествовао стварању великих институција у Америци, а једна од њих је и НАСА.

„Михајло Пупин био је члан Националног савјетодавног одбора за аеронаутику“, наводи се у архивама Насе, која је настала од овог тијела.

Доказ је и фотографија с првог састанка Националног савјетодавног одбора за ваздухопловство, на којој се Пупин налази.

6. Пупин је доприњео српској култури

Славни научник је ране школске дане провео у друштву Уроша Предића, а с овим сликаром је остао близак пријатељ читавог живота. Колико је држао до умјетности, показује то што је куповао значајне слике и носио их у САД, гдје их је брижљиво чувао док се у нашој земљи не створе услови за чување важних уметничких дјела, а потом их враћао у Србију. У Народном музеју у Београду још увијек постоји Пупинов умјетнички легат, а управо му је Предић помагао да га створи.

7. Свијету је описао српску мајку

Михајло Пупин је први Србин који је добио Пулицерову награду, за аутобиографију „С пашњака до научењака“. Он је њом Американцима показао свијет далеке балканске земље у којој је одрастао, родног Идвора, српски народ и своју мајку.

„Американцима, Нијемцима и Французима много се допада опис моје српске мајке и српских обичаја. То ми је нарочито мило, јер сам своју аутобиографију зато писао да у њој представим свијету српски народ и српску мајку. Изванредна популарност те аутобиографије доказује да ми је жеља потпуно испуњена“, рекао је својевремено Пупин, који је 1913. године при САНУ основао „Фонд Олимпијаде Пупин“ за помагање школовање сиромашних малишана у Старој Србији и Македонији.

Током његовог живота, у Америци је чак извођена и представа у којој је главни лик била – мајка Олимпијада Пупин.

8. По доласку у Америку, додао је свом имену ријеч „Идворски“

Поносан на свој завичај и како би истакао мјесто свог порекла, Пупин је свом имену додао и надимак по којем га је запамтила и историја.