Хапшење шидских Срба у крвавој акцији под руководством усташе Виктора Томића почело је 27. августа 1942. године, око 21 час, трајало је цијелу ноћ, до раних јутарњих часова (академски сликар Сава Шумановић је ухапшен у 6 сати ујутро 28.августа).

Хапшени су старци од скоро 90 година, мушкарци, жене, омладина, дјеца.

Није познат тачан број ухапшених али се рачуна нешто преко 150.

Сви су доведени у зграду тадашњег Среског начелства (дио општинске зграде у данашњој Карађорђевој улици).

Ухапшени су цијелу ноћ ислијеђивани, малтретирани и мучени. Можда најтрагичније личности су Видосава Вида Илић и њена малољетна ћеркица, пише портал Мој Град Сремска Митровица.

Вида је око два часа ноћу одведена на ислеђивање и након жестоког мучења у трајању од 45 минута (усташе су јој чак скакале на стомак са стола, враћена у затвор гдје је убрзо умрла у ћеркицином наручју.

Ујутро око девет часова, сви ухапшени који нису пуштени кући у току ноћи, изведени су на општинско двориште. Према свједочењу једне Шиђанке, сви мушкарци су имали везане руке на леђима и измрцварени лежали на земљи.

Жене и дjеца су у периоду 10-11 часова пуштени кући. Прijе тога су свjедочили посqедњем иживљавању усташка када су натjерали све измучене мушкарце да ураде чучањ и поред изломљених ногу и руку.

Нешто касније аутобусима из Загреба преостали ухапшени мушкарци, њих 122, спроведени су до жеqезничке станице у Шиду а потом теретним вагонима одвежени у Сремску Митровицу.

Поједини Шиђани су преминули у возу на путу до Митровице. Преживjели су смjештени у објекте сремскомитровачке казнионе гдjе су мучени наредна два дана.

Неки Шиђани нису могли да издрже мучење и извршили су самубиство у казниони пререзајући себи вене.

Ноћу 29. на 30. август већи део ухапшених Шиђана је стрељан на сремскомитровачком српском православном гробљу.

Само је једна особа покушала да побjегне и успjела да се спаси стрељања. Био је то Стеван Марјан.

Мањи дiо ухапшених Шиђана је стрељан 3. септембра о чему је објављен оглас. Од убијених је било 120 Срба и 1 Јеврејин (Састављено на основу изјава свjедока датих анкетној комисији за утврђивање злочина окупатора).

Вjерујем да се 7000 пробраних мучених и убијених цивила оба пола и различите старости свакако може окарактерисати као геноцид.