НОВОСТИ

УЗРОЦИ СРПСКЕ „АТОМСКЕ БОМБЕ“ ДО ДАНАС НЕПОЗНАТИ Комунисти прикрили истину о екплозији и смрти око 4.000 људи, иза свега стоји дивезија?!

27/05/2023

У Смедереву је 5. јуна 1941. дошло до огромне експлозије складишта муниције, која је срушила већи дио града, усмртивши између 2.500 и 4.000 људи.

 

 

Експлозија у Смедереву је једна од тешких несрећа чији су узроци до данас остали нерасветљени.

Послијератна комунистичка власт прикривала је истину о страшној трагедији која је задесила Смедерево ‒ да ли због сумњи да су комунисти диверзијом изазвали ову експлозију, или због чињенице да је град обновљен захваљујући, прије свега, напорима Димитрија Љотића, или нечег трећег… Овај текст представља сјећање и дуг према жртвама смедеревске трагедије, подсјећа се у дијелу текста Геополитике из 2013.године.

Разорени воз у експлозији

Наредбом окупационих власти, смедеревска тврђава је 1941. године одређена за ропотарницу остатака војне силе Краљевине Југославије. Дунавом, са истока и запада, возовима од Скопља, Ниша и Крагујевца, старим Цариградским друмом, запрегама и камионима, довожено је на тоне одбачених сандука муниције, граната, бурад са барутом, којих је било на вагоне, експлозивна пушчана муниција, авионске бомбе, гранате, парафин, пушке, митраљези, топови, запрежна возила, понтонски чамци и војничка одјела. Осим тога, ускладиштено је и преко 1000 буради од по 200 литара бензина.

Тврдило се да је тврђава била препуна експлозивног материјала, јер Нијемци нису одвајали довољно бродова за транспорт. Вјероватно им се није журило. Истовар из вагона и утовар у бродове вршили су ратни заробљеници. Они су свједочили да се барут често просипао из буради, као и бензин, те је земља у граду била готово импрегнирана експлозивом.

На том мјесту је експлодирало око 400 вагона заплијењене муниције. Ударни талас кретао се 5000 метара у секунди и имао је јачину као мања атомска бомба. Смедерево је прозвано српском Хирошимом!

Неко је касније прорачунао да је унутар камених зидина било десет милиона коњских снага разорне моћи. Као атомска бомба!

Петог јуна1941. у 14 часова и 14 минута, под до данас неразјашњеним околностима, одлетИло је у ваздух складиште експлозива у Ђурђевој тврђави. У једном трену живот је изгубило између 2500 и 4000 људи, а око 5000 је било рањено.

Прву процјену броја погинулих дала је њемачка команда у Бечу: 4000. Број жртава је, временом, континуирано смањиван, али то се односи на становништво Смедерева и околине, док је број пострадалих Нијемаца, којих је тога тренутка у граду било више хиљада јер су се спремали за одлазак у рат на Совјетски Савез, такође непознат.

Нијемци су своје мртве односили и сахрањивали у Њемачкој. (Ти подаци вероватно негде постоје у њемачким архивама.) Број жртава никада није утврђен, нити је држава предузимала истрагу о томе; једном ријечју, страдања српског народа су у цијелом 20. веку мало кога бринула, што нам говори о томе да дуго имамо туђине за владаре.

Подрхтавање тла налик земљотресу осјетило се у Великој Плани, Белој Цркви, Вршцу и Београду!

Највећа равничарска тврђава у Европи је задобила ране које ни до данас нису излечене. Влада Милана Недића је образовала Комисију за обнову која је поступно обновила град, уз масован рад добровољаца из цијеле Србије. До 1943. град је обновљен. Највише су помогли добровољци, студенти и ученици, али и Нијемци и двије јеврејске заједнице са око 500 људи.

Штампане су и поштанске марке са доплатом за обнову Смедерева. На чело комитета за обнову Смедерева бива постављен Димитрије Љотић (који је добар дио младости провео у Смедереву) и који успјева да санира штету колико-толико.

Љотић, адвокат из Смедерева и предсједник Југословенског народног покрета „Збор“, обраћа се омладинцима свог предратног покрета, и на његов позив они се одазивају и организују Добровољну радну службу.

Данима, уз највеће напоре и пожртвовање, личну опасност због могућности избијања епидемије тифуса и колере, Радна служба је откопавала лешеве већ у распадању. Ови омладинци, понајвише гимназијалци и студенти, многи међу њима избјеглице из разних дијелова Југославије, одиграће ускоро још једну улогу коју им је судбина додијелила, исто тако са пуно части и самоодрицања.

Свакако треба рећи да су хуманитарну помоћ из ваздуха бацали авиони свих земаља, а Нијемци су на сваком кораку у граду на тренутак помагали становништву и повређенима, као да нису били окупатори. Кажњавали су покушаје пљачке и заводили ред код организовања откопавања рушевина.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести