У Храму Светог Василија Острошког на Вељинама у Источној Илиџи и ове године служен је парастос за 19 погинулих припадника Српске гарде Илиџа, елитне јединице Илиџанске бригаде Војске Републике Српске која је формирана прије 31 годину.

Некадашњи припадници Српске гарде Илиџа и породице њихових погинулих и преминулих сабораца обиљежили су 31 годину од формирања ове елитне јединице Војске Републике Српске.

Старјешина Српске гарде Илиџа Мирослав Лучић подсјетио је да је ова јединица формирана 1. октобра 1992. године у оквиру Илиџанске бригаде с циљем првенствено одбране Српске Илиџе и српског народа на том простору.

Лучић је нагласио да се сваке године 1. октобра састају да би поменули погинуле саборце, да се помоле за њихову душу и да још једном истакну значај борбе и њихове жртве за Српско Сарајево и Републику Српску.

“Припадници Српске гарде Илиџа били су, прије свега, Илиџанци и људи који су се родили на овим просторима. Нисмо ниодакле дошли, него смо се овдје родили и на позив отаџбине смо се одазвали и ставили се у прве редове одбране”, подсјетио је Лучић, наводи Срна, пренио је Глас Српске. Додао је да је у септембру 1992. године команда Илиџанске бригаде одлучила да формира једну маневарску јединицу и то је била Српска гарда Илиџа која је окупила Илиџанце који су се у дотадашњим биткама показали као храбри, одлучни да истрају у одбрани свог народа и српске територије.

Лучић је рекао да је ова јединица, кроз коју је прошло око 150 бораца, учествовала у многим биткама на сарајевском ратишту, при чему је 19 њених припадника изгубило живот, а након рата је преминуло још девет припадника Српске гарде.

Лучић је нагласио да ће и даље чувати сјећање на своје саборце и никада их неће заборавити, те да се нада да их неће заборавити ни Република Српска, ни српски народ, и да ће увијек цијенити њихову жртву и њихове животе које су положили у темеље Српске.

Припадник Српске гарде Илиџа Јован Васић рекао је да је у Гарди био од првог дана и да му је погинуло доста другова који су му и данас у срцу. “Било је много тешких тренутака у Гарди, али са поносом и великим оптимизмом сам издржао до краја рата. Поносан сам што сам учествовао у Одбрамбено-отаџбинском рату и у Српској гарди која је била понос Илиџе”, истакао је Васић.

Он је додао да се сваке године састају да евоцирају успомене, да се присјете тешких дана, погинулих пријатеља, као и шала које су их одржале.

Евда Обућина, која је изгубила сина Дарка у Горажду, рекла је да је поносна што га се његови саборци увијек сјећају. Сада живи у Америци, али сваке године долази да обиђе синов гроб, те намјерава да се врати у Републику Српску.

Предсједник Борачке организације “Илиџански борац” из Источне Илиџе Горан Шеховац истакао је да је Гарда била елитна јединица Илиџанске бригаде, скуп младости од 18 и 22 година.

Шеховац је рекао да је Српска гарда обављала најтеже и најопасније задатке и да никада не смије бити заборављена.