Друге модерне Олимпијске игре одржане 1900. у Паризу биле су по много чему посебне. У такмичење је тада био увршћен велики број, мање или више, необичних дисциплина од којих су се неке могле видјети само тада и никад више.

Нарочито илустративан је случај голфа који је тада дебитовао на играма само да би већ након слиједеће Олимпијаде био искључен. На листу олимпијских спортова вратио се тек 2016. али за нас ће остати значајано његово појављивање 1900. због чињенице да је једна од освајачица медаља била и дама која ће касније постати српска кнегиња, подсјећа Историјски забавник.

Причу заправо треба почети од читаве једне гране Карађорђевића о којој се данас јако мало зна. Наиме, вожд Карађорђе је имао двојицу синова – Алексу и Александра. Млађи Александар је постао кнез и сви каснији владари из династије Карађорђевић његови су потомци.

Старији Алекса, пак, отишао је за Русију и тамо постао гардијски поручник у руској војсци. Имао је сина јединца – Ђорђа, васпитаваног у Русији и такође гардијског поручника. Како је ријеч била о директном насљеднику Карађорђа (па још преко старијег сина) капетан Миша Анастасијевић је за њега удао своју ћерку Сару са идејом да издејствује кад они дођу на чело Србије.

Та замисао је пропала, након свргавања кнеза Александра на српски трон долазе Обреновићи, а Ђорђе и Сара селе се у Париз. Из тог брака рођена су двојица синова – Алекса и Божидар.

Управо Алекса је био ожењен Американком Даријом Прат – освајачицом бронзане медаље у голфу за репрезентацију Сједињених Америчких Држава.

Дама која зна добро да се уда

О животу српске кнегиње Дарије Прат не зна се много. Рођена је као Абигејл Пенкхурст, али су је сви звали Еби. Од ране младости се кретала по високом друштву и зна се да је пре брака са Алексом била два пута удавана.

Њен први муж звао се Херберт Вригт и заједно су неколико година живели у Кливленду. Данас није познато да ли је Вригт умро или су се развели тек, Еби се удала за Томаса Хугера Прата непосредно прије Олимпијских игара 1900.

Прат је имао доста новца и пар је често путовао по Европи дружећи се са племством. Обоје су били чланови голф клуба Динард у Француској и позвани су да учествују на Олимпијади за тим Америке. Прат није прошао квалификације, али је Еби завршила као трећа у женској конкуренцији уписавши се тако у историју као једна од првих жена освајачица олимпијских медаља (Олимпијске игре у Паризу биле су прве на којима су се такмичиле жене).

Судбина брака Пратових такође је нејасна. Мислило се да је Томас умро 1905. али постоје и неки новински текстови из тог времена који га воде као несталог. Једне новине су извјештавале 1907. да Еби тражи развод зато што “годинама није ни видјела ни чула ништа о свом супругу”.

Како било, ово је сигурно – “лијепа Еби” како су је често називали новинари 11. јуна 1913. године удала се за српског принца Алексу Карађорђевића узевши има Дарија као своје краљевско име.

Иако фактички легитиман претендент на српски трон Алекса није по овом питању био нарочито борбен. Спекулисало се да је у младости показивао неке претензије, али је након Мајског преврата и убиства Обреновића јавно у штампи изјавио да га не интересује српски пријесто.

Са Еби/Даријом се вјенчао у Паризу без обзира на велико противљење своје мајке која за снаху није жељела Американку, па још 2 пута удавану. Међутим, Дарија је била веома богата и спекулисало се да је у брак донијела богатство довољно да отпише све Алексине дугове настале након што је потрошио очев новац. Нова принцеза је наводно у брак са Алексом довела и ћерку из првог брака за коју је такође захтјевала племићку титулу, али ово није потврђено.

Алекса и Дарија вјенчали су се мјесец дана након завршетка Првог балканског рата. Амбасадор САД у Француској Мајрон Т. Херик био један од свједока са младине стране, док су кнез Арсен Карађорђевић, брат краља Петра И, и грофица Де ла Рибоисер били свједоци кнеза Алексе.

Алекса и његова супруга су провели медени мјесец у јужној Француској. Колико је познато, имали су складан брак.

Током Првог свјетског рата Алекса и Дарија дошли су у Србију како би помогли земљи. Он је служио као предсједник Црвеног крста Србије, а она је водила једну болницу. Након пада ратне престонице Ниша, обоје су учествовали у повлачењу преко Албаније о чему је Дарија касније објавила и књигу.

Кнез Алекса је умро 15. фебруара 1920. године највјероватније од шпанског грипа. Кнегиња Дарије је мужа надживела за пуних 18 година у умрла је у Кану, 26. јуна 1938. Нису имали дјеце и тиме је та, старија грана династије Карађорђевић по мушкој линији, престала да постоји.