Манастир Јерменчић налази се на Озрену, на 850 м надморске висине, са црквом посвећеном светим Арханђелима Гаврилу и Михаилу. Од Сокобање је удаљен осам километара, а поред манастира протиче Чучуњска ријека.

По једном предању манастир су подигли јерменски војници 1392. године, који су као вазална војска учествовали у боју на Косову на страни Турака.

Када су видјели да се боре против Хришћана, напустили су битку, прешли на страну Срба.

По другим причама ради се о Јерменима који су бјежали од Турака. Они су подигли манастир, за који се прича да је био веома богат и да је бројао преко 400 монаха. По другом извору манастир су подигли јерменски монаси.

Калуђери су послије турског разарања избјегли на Фрушку Гору. Црква је обновљена за вријеме Првог српског устанка по заповијести српског вожда Карађорђа.

Средином 19. вијека Јерменчић је „манастириште“ у месту Јерменчићу. То је стара „црквина“ на коју је 1864. године скренула пажњу једна жена. Почео се ту од тада побожни народ окупљати и од прилога ће услиједити обнова. Наводно је 1875. године када је извршена оправка приход износио 15-20.000 гроша капитала, подсјећа портал Лепоте Србије. Прве остатке манастира открио је Наста Костић из Соко Бање у Српско-турском рату, и тада је подигнута једнобродна црква од камена, послије чега је више пута мијењана. Спомен-чесма поред манастира изграђена је 1874. године, а звоник 1875. године.

Манастирске реликвије нису сачуване, изузев бронзаног печата у облику ромбоида, који на једној страни има се лик Св. Архангела, а на другој мотив са источњачком шаром.

У манастиру од 70-тих година не живи нико, а један од посљедњих монаха био је јеромонах Емилијан Станковић (1970). Посљедња реконструкција и обнова манастира је извршена 1992. године. Сваке године, на Св. Архангела Гаврила, 26. јула, организује се сабор, када се код манастира окупља велики број људи.