Тај обичај је везан за култ мртвих предака, који прожима цјелокупну нашу традицију и намјена му је управо очување идентитета народа.

Иако није у духу православља, а надлежни су чак прописали и новчане казне, често за помене и задушнице гробна мјеста код нас изгледају као славске трпезе. На ТикТоку се појавио снимак са једног од наших гробља, али оно што је прво упало у очи је количина хране која је стављена на хумку испред споменика.

Мада то није ништа ново и необично да се храна и пиће износе на помен умрлом, бар када су мања мјеста у питању, људи су били зачуђени том праксом.

У вријеме Задушница посебно је упадљиво колико хране и пића се носи на гробље. Већина Срба су православци, али не треба заборавити да многи наши обичају потичу из паганског јер је током покрштавања те обичаје требало замијенити хришћанским.

Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије је на једној телевизији објаснио шта црква мисли о овим обичајима:

“Религија не предвиђа изношење хране на гробље. Наша хришћанска наука није то нигдје прописала, па не може да забрани, ми немамо механизам да то бранимо, можемо да савјетујемо и препоручујемо и да учимо и то наша Црква ради деценијама…Не храни се душа са храном са којојм се храни тијело”, рекао је Павловић те додао да се препоручује да се на гробље изнесе само вино, мало жита, свећа и мала погача.

Тризна, гозба за покојника

Код старих Словена такође су приређиване гозбе покојницима познате као тризне – када су живи организовали посебне свечаности посвећене прецима.

“Иначе, храна која се на гробље износи за ‘дељење’, према вјеровању ‘иде’ покојницима, па је она и разноврсна и богата. Како се храна поставља на гробове угошћавају се и случајни пролазници и сиротиња”, објашњава етнолог Весна Марјановић.

У складу са тим да покојнику намијењујемо све што мислимо да је волио да једе и пије за живота, и што желимо да му на тај начин “угодимо”, јесте и појава да често рођаци остављају чак и упаљене цигарете на гробовима оних који су били пушачи док су били живи.

“Е, стварно је био страствени пушач, види како и сад ‘гори’ цигару”, коментаришу ожалошћени, подсјећа еспресо.

У нашем народу постоји и обичај да они који су били на сахрани или помену, након гробља и хране и пића којим су се тамо послужили, оду у кућу најближег рођака преминулог. Госте тамо такође чека ручак. Новија је пракса, и све популарнија, да се ожалошћени окупе у ресторану надомак гробља, те од овог обичаја комуникације са мртвима профитирају чак и угоститељи.

Такође, остављање хране на гробним мјестима или било гдје другде на гробљу, на већини гробаља је забрањено. Тако да смете да једете, али морате да поједете све, или да остатке хране вратите кући.