Најнеомиљенији српски владар: Мало познате чињенице из живота краља Александра Обреновића које треба да знамо

Чињенице из приватног живота краља Александра умоногоме су утицале и на историју државе.

Иако је прошло више од сто година, и са ове дистанце многим одлукама можемо да пронађемо разлог, у српском народу се, већином, до данас задржало извјесно нерасположење према Александру Обреновићу.

1. Рођен је 14. августа 1876. године у Београду у породилишту које је финансирао краљ Милан. Био посљедњи краљ из династије Обреновић.

2. Његов отац, краљ Милан, био је унук Јеврема Обреновића, рођеног брата кнеза Милоша. Рођен је у тадашњој кнежевини Молдавији, а због тешког дјетињства које је тамо имао, старатељ му је постао Михаило Обреновић, ког је и наслиједио на престолу.

3. Мајка му је била Наталија Обреновић рођена Кешко, 1859. године у Фиренци. Отац јој је био руски пуковник Петар Кешко, а мајка принцеза Пулхерија Стурџа од Молдавије, подсјећа Национална географија Србија.

4. Брак Александрових родитеља био је веома буран и несрећан, пун свађа и размирица изазваних неслагањем карактера, али и неслагањем око начина на који треба водити земљу. Краљ Милан био је окренут Аустроугарској, док је краљица Наталија била проруски оријентисана.

5. Краљ Александар се школовао се у париском лицеју где је стекао добро образовање, а од страних језика говорио је француски и руски.

6. Након једног од сукоба његових родитеља (краљ Милан је био невјеран својој супрузи), 1886. године, краљ Александар је са мајком напустио Србију и отишао у Њемачку. Међутим, када је краљ Милан открио гдје су, краљ Александар је враћен код оца у Београд.

7. Краљ Александар је постао владар са 13 година када је краљ Милан, 6. марта 1889. године у Саборној цркви, абдицирао у његову корист.

8. Умјесто њега су државом управљали намесници. Период намјесништва трајао је од 1889. до 1893. године, а у име Александра Обреновића владали су Јован Ристић, Коста Протић и Јован Белимарковић.

9. Након парламентарних избора одржаних у фебруару 1893. године радикали и либерали су добили исти број гласова. Дошло је до тешке политичке кризе коју је Александар разријешио тако што се прогласио пунољетним и извршио је државни удар. У априлу исте године организовао је вечеру за министе и чланове намјесништва на којој је обзнанио да преузима краљевске прерогативе, да отпушта владу Јована Ђ. Авакумовића, да разријешава намјесништво и да даје мандат радикалима.

10. Његовао је добре односе са Грчком, а у пролеће 1896, по повратку из Цариграда, посјетио и грчки двор. На том, путу, послије неколико вијекова, посјетио је Свету Гору и Хиландар, коме је пријетила опасност од Бугара. Том приликом хиландарско братство је поклонио је краљу Мирослављево јеванђеље, оригиналну Немањину повељу манастиру, и још неколико рукописа. Овом краљевом посјетом и његовим новчаним прилозима Хиландар је остао српски манастир.

11. Почетком маја 1895. године са мајком је љетовао у Бијарицу гдје је упознао њену дворску даму Драгу Машин.

12. Краљ Александар је искористио одсуство свог оца и тадашњег предсједника владе, Владана Ђорђевића, и 8. јула 1900. године јавно је запросио Драгу Машин, ћерку политичара Пантелије Луњевице и удовицу инжењера Светозара Машина, која је од њега била старија 12 година и није потицала из краљевске породице. Иако су се браку противили и његов отац (који је слиједеће године преминуо у Бечу) и Мајка, која му је писала да је Драга блудница и нероткиња, краљ Александар је остао непоколебљив.

13. Александар Обреновић и Драга Луњавица су се вјенчали 23. јула 1900. године у Саборној цркву у Београду, а кум им је био руски цар Николај Романов.

14. Државни удари (краљ је 25. марта 1903. године извршио чак два државна удара у размаку од само сат времена. Првим ударом је укинут Устав из 1901, распуштени су Сенат и Народна скупштина. Затим је краљ новим државним ударом вратио у живот стари Устав из 1901. године), љубавни скандали и краљичина лажна трудноћа, лоше вођење и унутрашње и спољне политике довели су до тога да краљ Александар у историји остане запамћен као један од најнепопуларнијих владара.

15. Нарочито велики проблеми за краља Александра настали су непостојећом трудноћом краљице Драге. На ово је први реаговао Царски двор у Петрограду и није желио да прими краља и краљицу у обећану посјету.

16. У ноћи 29. маја (11. јуна) 1903. године, група завјереника, под руководством капетана Драгутина Димитријевића Аписа, извршила је мајски преврат. Краљ Александар Обреновић и краљица Драга су убијени у спаваћој соби, тијела су им бачена са балкона. Ове крваве и драматичне ноћи још су убијени: предсједник владе Димитрије Цинцар-Марковић, војни министар Милован Павловић, први ађутант Лазар Петровић, оба краљичина брата Никодије и Никола Луњевица, који су својим неодговорним и кавгаџијским понашањем можда највише револтирали младе официре.