Ана Немањић или света Анастасија је била мајка краљева, мајка првог српског просветитеља и учитеља Светог Саве – али њен живот је до данас остао мистерија.

Јуче смо прославили великог учитеља и просветитеља, Светог Саву. Сви знамо за његовог оца Светог Симеона, али о његовој мајци Ани мало тога знамо.

Након што је учврстио државу, Стефан Немања се придружио свом најмлађем сину – Светом Сави, и замонашио се 1196. године. Исто је учинила и његова жена Ана која је добила монашко име Анастасија.

Предање каже да су отац и син проводили дане и ноћи у молитви. Неуморно су радили и из темеља 1198. године обновили Хиландар који је данас једно од најсветијих мјеста православља на свијету. Осим овог манастира, Свети Симеон је подигао и Ђурђеве Ступове и Студеницу и био добротвор и ктитор великог броја других цркава и манастира, пише Дневно.

Преминуо је као монах Симеон у дубокој старости у манастиру Хиландар, 1199. године.

Свети Сава је пренео очеве посмртне остатке 1208. године у Рашку, да би над њима измирио своју старију браћу Стефана и Вукана који су се борили за власт.

Док о Стефану Немањи знамо скоро све, о Ани, мајци Светог Саве, зна се веома мало.

Спомен о самој Ани, врло је штур и противречан. Током вијекова прича о њој градила се више на основу предања него на основу материјалних и писаних извора којих о њој скоро да и нема.

Навјероватније је била племенитог поријекла, али се не зна да ли је била византијска или грчка племкиња, а легенда чак тврди и да је била француска принцеза. Можда је најбоље држати се записа Илариона Руварца који је српску владарку насловио као „Ана непознатог рода“.

Њени синови – Свети Сава и Стефан Немањић, који су написали опсежне биографије Стефана Немање, свог оца, о мајци Ани дају врло штуре податке. Они су забиљежили оно што се у Европи тога доба и тражило од жене, а то је да је Ана била „добра супруга, њежна мати, побожна и милосрдна госпођа“.

Ово одсуство писања о мајци, објашњава се духом средњег вијека у коме је мушкарац стуб породице па и друштва, а писци који су уједно били и монаси који су код жене поштовали само смерно понашање пред светом, нежност према породици и послушност према супругу.

Мајка краљева

Монах Теодосије који је написао житије Светог Саве, о женидби Стафана Немање пише: „Тај споменути муж, благочестив, богобојажљив, ништељубив, храброшћу и војном вјештином сјајан као нико други, свима добрима на земљи у срећи веома изобилан, а уз то врлином, безболношћу и правдом, милошћу и кротошћу украшен, узе по закону, себи жену по имену Ана“.

Растко Немањић или Свети Сава у житију свога оца наводи да осим „жене своје (Ане) Богом данога првога вијенца… Не би учесник другог брака“. Ово значи да се Стефан Немања женио само једном и у браку са Аном провео цијели свој животни вијек.

Данас се пуздано зна да су Стефан Немања и Ана имали три сина – Вукана, Стефана и Растка. Монах Теодосије у житију Светог Саве пише да послије Стефановог рођења Ана и Немања дуго нису имали дјеце.

„Много времена прође и не роди више поменута благочестива Ана. Ради тога бејаху обоје у тузи и жалости јер им душе много жељаше да доживе још једно дјете“, пише Теодосије.

Према Теодосију, владарски пар је имао и ћерке али не зна се колико њих. Забиљежене су Јефимија, која се удала за владара Солуна, Елена, удата за бугарског краља Ивана Асена, и ћерка непознатог имена која је била мајка бугарског цара Константина И.

Пратила је мужа до краја

Извјесно је да је Ана у стопу пратила свог супруга Стефана Немању чак и када је он ријешио да напусти свјетовну власт и посвети се духовном свијету. Ана се замонашила истог дана када и Стефан Немања.

На празник Благовести, 25. марта 1196. године Стефан Немања је постао монах Симеон, а Ана је постала монахиња Анастасија. Сматра се да је тада имала више од 70 година и да је монашке дане проводила у манастиру Пресвете Богородице у Куршумлији близу Топлице.

Зна се да је монахиња Анастасија преминула пре 1200. године јер је у тада архимандрит Сава састављао правила за понашање студеничких монаха, када је забиљежио да је монахиња Анастасија преминула.

До скора се није вјеровало да је Ана сахрањена у припрати Богородичине цркве која је дио манастира Студеница која је и задужбина њеног мужа. Новим истраживањима поуздано се открило да то заиста јесте њен гроб.