Његов устанак био је повод да Синан-паша спали мошти Светог Саве, а самог Теодора живог одере!

Животу епископа вршачког Теодора (Несторовића) прије него што је пред крај 16. вијека сјео на владичански пријесто не зна се ништа.

Остало је само предање да је био „примјеран архијереј, благе нарави, скроман, богобојажљив и дубоко одан православљу“.

У његово вријеме Турци су владали Банатом и Срби су под њима много страдали наочиглед незаинтересоване хришћанске Европе, подјсећа Курир/Стил. Око 1593. године у Вршац је стигао глас да су се у Стамболу побунили јаничари. Неки виђенији Срби сматрали су да је то прави тренутак да се подигне устанак против турског ропства. За то су придобили и епископа Теодора.

Бој за правду и слободу

Он их је благословио и препоручио: „Узмите заставе својих цркава и украсите их ликом Светог Саве. Као што је крсно знамење било на заставама цара Константина, тако нека се наши барјаци вију украшени ликом Светог Саве, нашег духовног оца и бранитеља. Кренимо, дјецо моја и браћо моја, у бој за правду и слободу!

“Устанак је почео 1594. године и Срби су у први мах имали великог успјеха. Турци су говорили да их „не побјеђују устаници, већ каурски светац Сава“ и овај устанак био је повод да Синан-паша на београдском Врачару спали мошти Светог Саве.

СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ

Одсудна битка збила се у јуну те године, када се код Бечкерека, данашњег Зрењанина, на једној страни нашло 4.300 српских устаника, а на другој страни 30.000 Турака. Готово сви Срби су изгинули, а оно мало преживјелих прешло је у Ердељ, чији је кнез Теодору додијелио једно село као уточиште.Али Турци су српском епископу поручили да слободно може да се врати у Вршац, па се он, иако им није вјеровао, одлучио на повратак.

Надао се да ће његова жртва бити довољна и да ће Турци престати са даљим убијањем српског народа…

Повратак у Вршац

Чим им је допао у руке, Турци су епископа Теодора затворили и послије мука га живог одрали. Сахранили су га тајно, па се његов гроб ни данас не зна. Култ овог светитеља вијековима живи у Банату и цијелој Карловачкој митрополији, а Црква га прославља 29. маја.