Прије 25 годинa, бранећи небо над Ваљевом, у борби против 16 авиона НАТО, херојски је изгубио живот пилот Миленко Павловић.

У “мигу-29” с неисправним радаром Миленко Павловић, командант 204. ловачког авијацијског пука Војске Југославије, борио се против ексадриле НАТО-а. Бранећи Ваљево, “Крушик” и своје млађе колеге дао је живот. Сјећање на херојски подвиг не блиједи.

Команду да полети добио је један од млађих официра. Међутим, Павловић је тражио да по сваку цијену спријечи млађег колегу како би сам стао у одбрану неба над Ваљевом.

Миленков лет је трајао око дванаест минута. Када су га из оперативног центра упитали да ли види непријатељски авион, он је одговорио: “Видим их, али виде и они мене!”

Завладао је тајац, а пријуе него што је ишчезао са радара његове посљедње ријечи биле су: “Имају ме!”

Дијелови погођене летјелице којом je пилотираo Павловић пали су у Бујачић, предграђе Ваљева.

Сахрањен је 6. маја 1999. на Новом бежанијском гробљу. Главна улица у Батајници, која води од центра села до аеродрома носи име пуковника Миленка Павловића.

Војни аеродром Батајница од 2019. године носи назив “Војни аеродром пуковник пилот Миленко Павловић”.

У његовом родном мјесту, Горњем Црниљеву код Осечине, у спомен-комплексу које носи име – “Миленко Павловић” у Горњем Црниљеву код Осечине, у музејској поставци су његове личне ствари.

Посмртно је унапријеђен у чин пуковника. За живота био носилац бројних одликовања. Постхумно су му додијељени златна летачка значка, орден за храброст и ореден Светог владике Николаја.

Радио-телевизија Србије је на годишњицу бомбардовања 2006. године емитовала документарни филм о Миленку Павловићу “Лет у смрт”, ауторке Слађане Зарић.