Кокарда је ријеч француског поријекла и генерално гледајући, представља значку (закачену на капут или капу), као јединствен знак припадности одређеном сталежу, војсци или чак и политичкој, социјалној, спортској или културној организацији.

Кокарда

Кокарда је углавном округлог облика, са детаљима који се међусобно разликују, од „нације до нације“, „од покрета до покрета“ итд.

Још из времена Француске револуције, која се одиграла 1789. године, мушкарци су обавезно носили кокарду са три боје француске заставе, што је у тадашње вријеме представљало и највиши степен моде и симбол модерног мушкарца.

У поменутој француској моди, поред кокарде са бојама француске заставе, тробојка се налазила и на розетама ревера или као лента, на грудима мушкараца на одређеним функцијама.

Француска кокарда

На нашим подручјима, при помену ријечи „кокарда“, прва асоцијација је – четничка кокарда, и мисли су усмјерене на покрет четника, који је у српској историји оставио запажену улогу (за поједине у негативном, а за поједине у позитивном смислу).

Под четницима су се до краја 19. вијека подразумевали борци, који су били сврстани у мање борбене формације (јединице), тзв. чете.

Помињу се, од тог доба, и у српским пјесмама, под појмовима – хајдуци и ускоци.

Први четнички покрет настаје у Београду, 1903. године, под вођством Јована Атанацковића.

Он је у то вријеме био министар одбране Краљевине Србије и један од главних актера завјере, која је маја 1903. године склонила династију Обреновић са пријестола и довела династију Карађорђевић (тзв. „Мајски преврат“).

Од краја 19. вијека, настају добровољачке српске формације, које су имале улогу помоћи властима у Србији, у циљу слабљења турске моћи на Балкану, и тада су те исте формације називане „четницима“.

Током Другог свјетког рата, четницима су се звали остаци војске Краљевине Југославије, чију је реорагинизацију извршио Драгољуб Дража Михаиловић, и уз одобрење и одлуку краља Петра другог (из избјеглиштва у Лондону), основао покрет, под пуним именом – „Југословенска војска у отаџбини“.

Већ 11. маја 1941. године настао је Равногорски покрет, на челу са пуковником Драгољубом Дражом Михаиловићем.

Поред Драгољуба Драже Михаиловића, међу познатим четницима тога доба, истицали су се – Момчило Ђујић, Драгослав Јевђевић, Илија Трифуновић – Бирчанин, Баја Станишић, Петар Баћовић и Павле Ђуришић.

Кокарда као симбол четника

И данас представља модни детаљ и тзв. вјерност четничкој идеологији, те се у Србији и данас може видјети доста људи са истакнутом капом са четничком кокардом на глави.

Многе земље Западне Европе, као и Сједињене Америчке Државе, Аустралија и Нови Зеланд, су припаднике четника из Другог светског рата, сматрали антифашистичким борцима.

Занимљива је чињеница, да је у Холивуду, 1943. године снимљен филм о српским четницима, под именом – „Четници: Борбена герила“, чији је технички савјетник био Др Милош Секулић.

Осим тога, у Сједињеним Америчким Државама су 1943. године пуштене у промет и поштанске марке са ликом Драже Михаиловића.

Такође, за време Другог свјетског рата, велику популарност су имали и стрипови који су говорили о четницима, наводи се на порталу „Значење речи”.