НОВОСТИ

Упозорење радника бањалучких вртића – ако не буде преговора, слиједи генерални штрајк (ВИДЕО) |

Ђуричић: У суботу нема ништа важније од Братунца – покажимо јединство! |

Бањалука добија нову зграду за најтеже пацијенте – љекари из Српске раме уз раме са свјетским стручњацима |

Велико интересовање за студирање на бањалучком Универзитету |

У Српској на снази црвени и наранџасти метеоаларм |

Бојић: Градоначелници из СНСД-а ће потписати усклађивање плата радника предшколских установа и тако побољшати услове |

Зељковић: Црнадак поступио без трунке људскости |

Америчка амбасада: Тероризму не треба позивница – довољан је отворен пролаз |

Тадић: Циљ досадашњих апелација није борба против дискриминације, него борба за прегласавања Срба |

Александар Лончаревић из Братунца већ 33 године тражи правду за трудну сестру убијену 1992. године |

Академик, научник, младобосанац

11/06/2021

Српски историчар Васа Чубриловић (1897-1990), учесник атентата на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и уметности, умро је на данашњи дан 1990. године

 

Васа Чубриловић

Српски историчар Васа Чубриловић (1897-1990)

 

Као ученик приступио је национално-револуционарној организацији „Млада Босна“, а као најмлађи учесник Сарајевског атентата осуђен је на 16 година робије и до слома Аустроугарске у Првом свјетском рату био је у затвору.

 

У Другом свјетском рату био је затворен у логор на Бањици.

 

Студирао је филозофију на Универзитету у Београду, гдје је докторирао 1927. године. Између два свјетска рата припадао је прогресивном крилу Земљорадничке странке, а послије Другог свјетског рата био је директор Балканолошког института и министар у влади Југославије.

Аутор је око 70 историјских књига и студија.

Међу најпознатијим дјелима Васе Чубриловића су: „Босански устанак 1875-1878“, „Поријекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини“, „Први српски устанак и босански Срби“, „Политичка прошлост Хрвата“, „Историја политичке мисли у Србији 19. вијека“, те „Одабрани историјски радови“.

 

Извор: СРНА

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести