НОВОСТИ

Упозорење радника бањалучких вртића – ако не буде преговора, слиједи генерални штрајк (ВИДЕО) |

Ђуричић: У суботу нема ништа важније од Братунца – покажимо јединство! |

Бањалука добија нову зграду за најтеже пацијенте – љекари из Српске раме уз раме са свјетским стручњацима |

Велико интересовање за студирање на бањалучком Универзитету |

У Српској на снази црвени и наранџасти метеоаларм |

Бојић: Градоначелници из СНСД-а ће потписати усклађивање плата радника предшколских установа и тако побољшати услове |

Зељковић: Црнадак поступио без трунке људскости |

Америчка амбасада: Тероризму не треба позивница – довољан је отворен пролаз |

Тадић: Циљ досадашњих апелација није борба против дискриминације, него борба за прегласавања Срба |

Александар Лончаревић из Братунца већ 33 године тражи правду за трудну сестру убијену 1992. године |

ДИСЦИПЛИНОВАН, СТРОГ И ЧВРСТ! Да ли сте чули за Андрију Бакића из Андријевице, посљедњег заробљеног генерала Бијеле армије?

04/11/2021

Истакао се у борбама против Нијемаца на Западном фронту, али и против бољшевика на Сјеверном фронту као командант 55. Сибирског пука. Ухваћен је и стријељан у мају 1922. године. Ликвидација његових трупа сматра се дефинитивним сломом организованог оружаног отпора бољшевичким властима.

 

Андрија Бакић

 

Родио се посљедњег дана 1878. године у Андријевици, тадашња Књажевина Црна Гора. Послије завршене основне школе у родном граду, школовање наставља у Београду. Након оптужбе да је учествовао у организовању Ивањданског атентата на краља Милана Обреновића 1899, Бакић бјежи у Русију.

У Одеси завршава кадетску школу, учествује у Руско-јапанском рату 1905, а из војске се повлачи у 1913. због лошег здравственог стања. Његово одсуство из војске није дуго трајало. Одмах по избијању Првог свјетског рата, Бакић подноси захтјев за враћање у војну службу, веома се истиче у борбама на Западном фронту, у којима су Нијемци масовно користили хемијско оружје.

Стиче низ ордена и ратних медаља, од којих је најзначајнији орден Светог Георгија четвртог степена. Фебруарску револуцију дочекао је на Сjеверном фронту као командант 55. Сибирског пука. Као заклети монархиста, по револуцији бива смJењен са положаја.

У Самари прилази Привременој влади адмирала Колчака и добија положај начелника Сизренске области. Потом бива премjештен у Оренбург, гдjе командује корпусом уралских Козака. Након низа пораза Бијеле армије у грађанском рату, заједно са атаманом Александром Дутовим, повлачи се у кинеску покрајину Сикјнаг, објављено је на порталу Права историја Срба.

Под притиском бољшевика, кинеске власти бјелогардејцима ускраћују госпопримство, Бакић се повлачи у Монголију, одакле наставља борбу. Ухваћен је и стријељан у мају 1922. године.

Ликвидација његових трупа сматра се дефинитивним сломом организованог оружаног отпора бољшевичким властима.

Генерал Александар Иљич Дутов о Андрији Бакићу написао сљедеће:

„Одважан и јако храбар. Међу својим војницима и командантима је врло популаран, и ужива велико поштовање. Добар је руководилац и вођа. Увијек је дисциплинован, строг и чврст у својим захтјевима. Чврстих је убјеђења. Поступа храбро у борби и одважан је у задацима. Врло је начитан. Током битке је апсолутно сталожен, и паметно управља својим трупама“.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести