Пхабол лампа, пхабол лампа, ко нишко логори, пхабол лампа даје мори, ко нишко логори  – Гори лампа, гори лампа али ми не свијетли, пали је моја мајка, али ми не свијетли – у ријечима ове пјесме коју је један логораш написао на пакли цигарета, описана је патња нишких Рома који су током Другог свјетског рата били заточени у злогласном концентрационом логору на Црвеном Крсту, наводи Телеграф.

Роми у Другом свјетском рату

У част око 1.200.000 Рома, колико се процјењује да их је широм Европе страдало од руке нациста, установљен је Међународни дан сјећања на ромске жртве. Он се обиљежава 2. августа у спомен на 2.897 Рома који су тог дана 1944. године убијени у злогласном концентрационом логору Аушвиц – Биркенау.

Прогона и убијања није била поштеђена ни веома бројна ромска заједница у Нишу али су захваљујући њиховој домишљатости и пријатељству са већинским српским становништвом, избјегнуте много веће жртве.

Како свједочи Нишлија Осман Балић, један од лидера ромске заједнице у Србији, захваљујући пријатељству његовог прадједе и предсједника владе до слома Југославије Драгише Цветковића, који му је дао лукав савјет, спасено је много нишких Рома.

– Мој прадеда Осман Балић пријатељевао је са Цветковићем, који нам је био и комшија јер су моји имали кућу у Улици Јована Ристића а он је становао у Козарачкој.  Такође, у Влади Драгише Цветковића два Рома су били посланици а мој прадеда је био његов лобиста. Видјевши шта нам се спрема, прадеда је отишао код њега и молио га да покуша да заштити Роме од Нијемаца.  Цветковић га је посавјетовао да се обрати Џематској заједници те да нишки Роми пређу у ислам, јер су Нијемци били пријатељски расположени према припадницима ове вјероисповести. То су и урадили, прадеда је отишао у команду града, разговарао са Нијемцима и објаснио је да су нишки Роми муслимани и тако су се спасили, па у Нишу није било тако великог погрома – прича Балић.

Како истиче, то не значи да су Роми прошли без жртава, напротив, многи су завршили у логору а затим на стратишту на брду Бубањ.

– Атентат на њемачке официре у хотелу „Парк“ 2. августа 1941. године, када је Александар Војиновић бацио бомбу на њемачке официре,  довео је до стравичне одмазде.  По принципу 100 за једног, похапшени су и Срби и Роми, и одведени у Специјалну полицију а одатле у логор па на стрељање – каже Балић.

Истиче да су Срби покушавали да спасу своје комшије ромске националности, те да је један љекар прибјегао лукавству што је једно вријеме Нијемце заиста држало подаље од ромске махале.

– Тај доктор је на улазу у насеље Сточни Трг ставио таблу са натписом „тифус“. Нијемци су се плашили заразе и дуго су заобилазили махалу – прича Балић.

Небојша Озимић, виши кустос и историчар у Народном музеју у Нишу каже да су Роми заслужни за спас стотину људи који су 12. фебруара 1942. побјегли из логора на „Црвени Крст“.

– Роми су са Србима и Јеврејима лијепо живјели, окупатор им је био заједнички непријатељ, нико није био сигуран да ће преживјети. У првим данима рата, многи Роми су били стрељани или вјешани. Када су прешли у ислам, на неки начин су их амнестирали, али су им повјерили да раде најтеже послове, укључујући и копање рака на Бубњу за људе који ће бити стријељани.  Почетком 1942. године, када им је наређено да ископају велики број гробова, схватили су да се спрема масовно стрељање па су о томе обавијестили логораше што је довело до пробоја логора и спаса многих осуђених на смрт – објашњава Озимић.

Каже да су Роми активно учествовали и пружању отпора Нијемцима.

– Велики број Рома се придружио што партизанима, што припадницима југословенске војске у отаџбини и борио се против Нијемаца – додаје Озимић.

Колико је заиста Рома страдало у злогласном логору до данас се тачно не зна,  јер су Нијемци приликом повлачења спалили архиву, што су радили свуда како би прикрили своје злочине. На основу реконструкције докумената и догађаја током овог страшног периода, Народни музеј је дошао до податка да је за вријеме окупације око 500 Рома прошло кроз кроз капије логора, док је стрељано и умрло њих 160 а још 30 страдало у интернацији.