25/06/2022
У срцу Кикинде налазе се велелепне грађевине које говоре о богатој историји и представљају споменике значајне архитекстонске и духовне заоставштине у овом граду. Једна од тих грађевина, на самом углу Трга српских добровољаца је и Сланикина палата, која се историјски издваја од других, јер се вјерује да је баш на балкон ове зграде 1919. године крочио краљ Александар Карађорђевић.
Иако не постоји писани траг, према ријечима историчара Срђана Сивчева, велика је могућност да се тај догађај заиста десио, јер је краљ те године боравио у тадашњој Великој Кикинди. Догађаје о његовој посјети Сивчев је детаљно описао у својој књизи „Присаједињење 1918. године у свјетлу Велике Кикинде“.
– Када сам истраживао и писао о тим догађајима, нисам наишао на информацију и писану тврдњу да се краљ Александар први Карађорђевић обратио грађанима са те или са било које друге зграде у Кикинди. Постоји могућност да се то заиста десило, јер је у Сланикиној палати једно вријеме живио генерал француске војске Де Лоби, која је била надлежна тада за Велику Кикинду. Краљ је те 1919. године 21. и 22. јуна дошао у својству госта француског генерала, па је врло вјероватно да су се грађани спонтано окупили испред палате, а да се регент тада обратио њима-наводи Сивчев за Информер.
Главни штаб француске војске тада се налазио у згради Курије, данашњег Народног музеја и Историјског архива. Претпоставља се да су Кикинђани обраћање краља са балкона Сланикине палате преносили у причама „с кољена на кољено“. Сваком знатижељном пролазнику не може да промакне велики пано причвршчен на зид Сланикине палате, на којем је написано: Са балкона 1919. године витешки краљ ујединитељ Александар први, објавио је да ће се за Велику Кикинду, ако треба и борити!
„Сад ми није жао умријети“
Историчар Срђан Сивчев у својој књизи „Присаједињење 1918. године у светлу Велике Кикинде“ између осталог пише и о одушевљењу Кикинђана посјетом краља Александра И Карађорђевића:
„Регент је на мјесто догађаја дошао Вашарском улицом (данас Милоша Великог) а са балкона и тераса грађани су на престолонасљедника Александра бацали цвијеће. Колико је одушевљење владало међу Кикинђанима, показују и његове ријечи : „Хвала Богу, само кад смо то дочекали! Сад ми није жао умријети!“
Прије саме смотре француско-српских трупа, регент је одликовао заслужне појединце и пуковске заставе. Између осталог, Карађорђевом звијездом 4. степена са мачевима, одликоване су заставе Првог афричког ловачког пука, као и Мароканског спахијског коњичког пука.“…“Колико је овај догађај био значајан, не само за Велику Кикинду, говори присуство британских новинара и фотографа, као и новинара из француског листа „Ле-Јоурнал“.
Повод посјете
У априлу 1919. године одређена је будућа државна граница у Банату, Бачкој и Барањи према сусједној Мађарској и Румунији, потврђена миром у Тријанову, 4. јуна 1920. године.
-„У јуну 1919. године регент Александар Карађорђевић одлучио је да посјети војвођанске крајеве који су присаједињени Краљевини Србији, као и да ублажи незадовољство народа у Банату, изазвано губитком Темишвара и српских мјеста у источном Банату. Регент је посјетио Панчево, Велики Бечкерек, Велику Кикинду, Нови Сад, Суботицу и Сомбор….нарочито су одјекнуле ријечи које је изговорио у Суботици:„Суботица је наша и остаје наша…“-написао је Срђан Сивчев у својој књизи.