Свима онима који свакодневно прелазе поред Народног позоришта, састају се „код коња“ или чувеног „сата“ ово звучи невјероватно, али Трг Републике није увијек био центар Београда! У вријеме када је српска престоница била тек једна од турских вароши, негдје баш између данашњег Трга и позоришта, стајало је нешто потпуно друго и много злокобније!

Трг Републике

Данашњи Трг Републике и читав крај око њега некада су били “далека периферија” Београда. Овдје се налазила једна од четири капије за излазак из града. Како се налазила на друму који је водио у правцу Истамбула (Стамбола) по овоме је и добила име – Стамбол капија.

Ова грађевина се налазила на простору између данашњег Народног позоришта и споменика кнезу Михаилу (само више према данашњем платоу испред споменика). Испред капије налазило се поље обрасло травом. Трга Републике још није било, као ни данашњег центра Београда.

Друге београдске капије

Београдска варош је у 18. и првој половини 19. вијека била оивичена са четири капије постављене на излазима из града. Поред Стамбол капије, то су биле и Сава-капија, Варош-капија и Видин-капија.

Од свих капија, ова је била најчвршће зидана, од тесаног камена и цигле, а имала је и просторије за смјештај војника који су држали стражу.

Кроз Стамбол капију се улазило на три улаза: у средини је био велики пролаз за кола, а са обје стране по један мањи отвор за пјешаке. Пут који је из вароши излазио на Стамбол капију дијелио се одмах на два крака: један је ишао десно ка Теразијама, а други лијево ка Ташмајдану и Палилули.

Мјесто невиђење патње Срба

У непосредној близини ове капије, Турци су за вријеме своје страховладе набијали на колац бунтовне Србе, па је читав крај био на веома лошем гласу.

Зато и не чуди што је одмах по успостављању српске власти у граду, кнез Михаило наредио рушење Стамбол капије. Уклањање објекта је почело половином априла, а довршено је 19. маја 1866. године. Већ 1868. почела је изградња Народног позоришта које је ускоро постало симбол овог мјеста, а прича о капији је пала у заборав.

Поново на свјетлости дана

Приликом реконструкције Трга Републике 2018. године археолошку јавност Србије одушевила је вијест да су пронађени остаци Стамбол капије. Међутим, Завод за заштиту споменика града Београда након анализе објавио је другачију вијест.

Остаци који су пронађени, закључили су они, припадају Виртембершкој капији, а не Стамбол капији!

Међутим, и ту је постојала “цака”.

Капију на данашњем Тргу Републике прво су направили,  почетком 18. вијека док су владали сјеверном Србијом и Београдом, Аустријанци. Легенда каже да ју је подигао Лаудон, који је изградио и ров око ширег Београда – назван Лаудонов шанац, у ком су били забодени палисади – храстове облице са шиљком на врху.

Названа је Виртембершка капија по Карлу Александру Виртембершком, царском управитељу у Београду за вријеме цара Карла шестог.

По једној верзији, након поновног заузимања града, Турци су само надградили постојећу грађевину и прозвали је Стамбол капијом. По другој причи, капија је потпуно срушена, а нови освајачи су на истом мјесту сазидали своју капију, док је по трећој верзији истина негдје између – од првобитне капије су сачувани темељи на којима је саграђена много познатија турска.

Шта год одо овога да је истина, једно је чињеница – након завршетка реконструкције Трга Републике остаци капије су поново покривени, а мјесто на коме се налазе данас је обиљежено плочама другачије боје.