По себи Црква не може бити ни страначка, ни неко ко подржава једну опцију против друге. Црква је саборна, она је организам који не само да има мјеста за све него је по својој природи организам који грли сваког човјека, и нарочито онога који има нешто против ње, поручио је Његова светост патријарх српски Порфирије.

Патријарх открио детаље из приватног живота

Поглавар СПЦ током боравка у Црној Гори, у интервју за Светигору открио је зашто је митрополит Јоаникије био његов избор, говорио о свом односу са почишвим митрополитом Амфилохијем, али и бесједио о Црној Гори и њеним подјелама. Разговор са патријархом водио је отац Никола Пејовић.

О митрополиту Јоаникију: Пријатељство од Студентског града

Патријарх је открио до сада непознате детаљ еиз свог живота, али и од када је пријатељ са садашњим митрополитом, говорио о њиховом дружењу.
– Прије свега да кажем да поред владике Фотија са којим сам ишао у основну школу, заједно смо одрасли, касније кроз средњу школу па на факултет, митрополит Јоаникије је међу епископима човјек кога најраније и најдуже познајем. Наиме, још док смо били студенти, он је студирао философију, ја сам студирао археологију на Философском факултету у Београду, обојица смо становали у Студентском граду. Ја сам био у соби број 41, сјећам се у Првом блоку, у којој је заједно са мном становао и сада отац Драган Станишић, који је такође студирао философију. Тако да се једна група младића из Црне Горе окупљала и код нас у соби, али смо били и у другим собама. За разлику од неких других, који су дошавши у Београд видјели прилику да иду по великом граду на разне забаве, ми смо се окупљали и, да кажем сада са ове дистанце гледано, доста наивно размишљали, разговарали о Богу, али у ствари имали искрено потребу за смислом постојања, искрену потребу заправо за свим оним што носи у себи Господ наш Исус Христос. И онда некако спонтано почели смо да пратимо предавања на Богословском факултету и ту смо срели поменуте оце.

Како је казао, сјећа се да је послије једног предавања митрополита Амфилохија осјетио дубоку потребу да упише Теолошки факултет или боље рећи спознају, да је „мој пут у ствари тај пут, а не пут којим сам ишао до тада”.

– Дакле, познавао сам митрополита Јоаникија из тих времена и већ тада сам упознао човјека на којег сам у потпуности могао да се ослоним, човјека крајње честитог и поштеног. И наравно послије кроз студије на Теолошком факултету, кроз живот у Цркви још боље смо се у Христу упознали. И зашто и како он као митрополит?! Па напросто, он је био као од Бога дат за то мјесто и за мене није постојала никаква дилема ко је тај који треба да наслиједи на трону Светог Петра Цетињског блаженопочившег митрополита Амфилохија. То је за мене био Митрополит Јоаникије и он је једногласно акламацијом на мој приједлог изабран, али да га нисам ја предложио неко би га други сигурно предложио и он би опет био акламацијом, једногласном одлуком Сабора за то мјесто прихваћен – истакао је патријарх Порфирије.

“Црква није страначка”

На питање о оптужбама и како одговорити на прозивке на рачун Српске православне цркве (СПЦ) и оним које долазе од једног дијела Црне Горе да она спроводи једну идеолошко-политичку односно, националистички политику, патријарх каже да је одговарати таквим људима депласирано и промашај јер и ти који то говоре добро знају да то није истина.

– Наша Црква, Црква Христова, Православна црква, па и Српска православна црква и овдје и другдје, јесте Црква која се не бави никаквим политикама. По себи Црква не може бити ни страначка, ни неко ко подржава једну опцију против друге. Црква је саборна, она је организам који не само да има мјеста за све него је по својој природи организам који грли сваког човјека, и нарочито онога који има нешто против ње. Дакле, немамо ми ту шта да одговоримо, ми знамо да то није истина. Овдје је конкретно ријеч о замијени теза и ја наравно не бих могао да кажем са које стране дувају ти вјетрови који имају потребу за поларизацијама, за сукобима, да би онда остваривали своје интересе. Али, у сваком случају ту постоје, према мом мишљењу, различити фактори, и домаћи и страни, који у Цркви виде непријатеља за систем вриједности по којима живи модерни човјек који је изван Бога и против Бога – рекао је патријарх.

Додао је да треба да поједноставимо ствари.

– Ми треба да поједноставимо ствари и да се распети са Христом, гледајући у његове васкрсење, молимо Богу за сваку душу. Ми не можемо пристати на то да постојимо ми и они, за нас су сви – ми. И не можемо пристати на то да имамо непријатеље без обзира на то како су они према нама опходе. Него Христом оплемењени, љубављу његовом, сваки човјек је наш брат па и ако се он у односу на нас поставља непријатељски, нека он види са Господом о томе кад дође вријеме, а ми ћемо хтјети испружених руку и отвореног срца и њих својом молитвом да загрлимо. Постоји безброј људи, у то сам потпуно увјерен, и овдје у Црној Гори, који и несвјесно, ко зна како заведени управо у недостатку ових човекољубивих, универзалних хришћанских, јеванђелских вриједности иду странпутицом. И што му више отвараш срце, што му више показујеш љубав, њему то више смета, али ми не можемо одустати. Прије или касније љубав све покрива, како каже апостол Павле, или љубав Христова надразумна. Дакле, љубав нема логике, љубав значи волим те таквог какав јеси и само у истраној молитви за читав свијет, али прије свега за наше непосредне ближње, ја сам сигуран да ће и ово овдје бити краткога даха. Нека буде свако ко шта хоће, нека се декларише или у попису изјашњава како се осјећа, али нека прихвати и поштује и другога да има ту слободу – нагласио је патријарх.

Поглавар СПЦ током боравка у Црној Гори, у интервју за Светигору открио је зашто је митрополит Јоаникије био његов избор, говорио о свом односу са почишвим митрополитом Амфилохијем, али и бесједио о Црној Гори и њеним подјелама. Разговор са патријархом водио је отац Никола Пејовић.

О митрополиту Јоаникију: Пријатељство од Студентског града

Патријарх је открио до сада непознате детаљеиз свог живота, али и од када је пријатељ са садашњим митрополитом, говорио о њиховом дружењу.

“То је заповијест Божија” Патријарх Порфирије поручио да ће се увијек молити за дјецу

Јоаникије поводом устоличења “Порука противника је подмукла и тужна, ако неће мир, узеће проклетство”
Мали Василије дошао по благослов испред храма у Подгорици: Дјечак са великим бројем грађана дочекао патријарха Порфирија

– Прије свега да кажем да поред владике Фотија са којим сам ишао у основну школу, заједно смо одрасли, касније кроз средњу школу па на факултет, митрополит Јоаникије је међу епископима човјек кога најраније и најдуже познајем. Наиме, још док смо били студенти, он је студирао философију, ја сам студирао археологију на Философском факултету у Београду, обојица смо становали у Студентском граду. Ја сам био у соби број 41, сјећам се у Првом блоку, у којој је заједно са мном становао и сада отац Драган Станишић, који је такође студирао философију. Тако да се једна група младића из Црне Горе окупљала и код нас у соби, али смо били и у другим собама. За разлику од неких других, који су дошавши у Београд видјели прилику да иду по великом граду на разне забаве, ми смо се окупљали и, да кажем сада са ове дистанце гледано, доста наивно размишљали, разговарали о Богу, али у ствари имали искрено потребу за смислом постојања, искрену потребу заправо за свим оним што носи у себи Господ наш Исус Христос. И онда некако спонтано почели смо да пратимо предавања на Богословском факултету и ту смо срели поменуте оце.

Како је казао, сјећа се да је послије једног предавања митрополита Амфилохија осјетио дубоку потребу да упише Теолошки факултет или боље рећи спознају, да је “мој пут у ствари тај пут, а не пут којим сам ишао до тада”.

– Дакле, познавао сам митрополита Јоаникија из тих времена и већ тада сам упознао човјека на којег сам у потпуности могао да се ослоним, човјека крајње честитог и поштеног. И наравно послије кроз студије на Теолошком факултету, кроз живот у Цркви још боље смо се у Христу упознали. И зашто и како он као митрополит?! Па напросто, он је био као од Бога дат за то мјесто и за мене није постојала никаква дилема ко је тај који треба да наслиједи на трону Светог Петра Цетињског блаженопочившег митрополита Амфилохија. То је за мене био Митрополит Јоаникије и он је једногласно акламацијом на мој приједлог изабран, али да га нисам ја предложио неко би га други сигурно предложио и он би опет био акламацијом, једногласном одлуком Сабора за то мјесто прихваћен – истакао је патријарх Порфирије.

На питање о оптужбама и како одговорити на прозивке на рачун Српске православне цркве (СПЦ) и оним које долазе од једног дијела Црне Горе да она спроводи једну идеолошко-политичку односно, националистички политику, патријарх каже да је одговарати таквим људима депласирано и промашај јер и ти који то говоре добро знају да то није истина.

– Наша Црква, Црква Христова, Православна црква, па и Српска православна црква и овдје и другдје, јесте Црква која се не бави никаквим политикама. По себи Црква не може бити ни страначка, ни неко ко подржава једну опцију против друге. Црква је саборна, она је организам који не само да има мјеста за све него је по својој природи организам који грли сваког човјека, и нарочито онога који има нешто против ње. Дакле, немамо ми ту шта да одговоримо, ми знамо да то није истина. Овдје је конкретно ријеч о замијени теза и ја наравно не бих могао да кажем са које стране дувају ти вјетрови који имају потребу за поларизацијама, за сукобима, да би онда остваривали своје интересе. Али, у сваком случају ту постоје, према мом мишљењу, различити фактори, и домаћи и страни, који у Цркви виде непријатеља за систем вриједности по којима живи модерни човјек који је изван Бога и против Бога – рекао је патријарх.

Додао је да треба да поједноставимо ствари

– Ми треба да поједноставимо ствари и да се распети са Христом, гледајући у његове васкрсење, молимо Богу за сваку душу. Ми не можемо пристати на то да постојимо ми и они, за нас су сви – ми. И не можемо пристати на то да имамо непријатеље без обзира на то како су они према нама опходе. Него Христом оплемењени, љубављу његовом, сваки човјек је наш брат па и ако се он у односу на нас поставља непријатељски, нека он види са Господом о томе кад дође вријеме, а ми ћемо хтјети испружених руку и отвореног срца и њих својом молитвом да загрлимо. Постоји безброј људи, у то сам потпуно увјерен, и овдје у Црној Гори, који и несвјесно, ко зна како заведени управо у недостатку ових човекољубивих, универзалних хришћанских, јеванђелских вриједности иду странпутицом. И што му више отвараш срце, што му више показујеш љубав, њему то више смета, али ми не можемо одустати. Прије или касније љубав све покрива, како каже апостол Павле, или љубав Христова надразумна. Дакле, љубав нема логике, љубав значи волим те таквог какав јеси и само у истраној молитви за читав свијет, али прије свега за наше непосредне ближње, ја сам сигуран да ће и ово овдје бити краткога даха. Нека буде свако ко шта хоће, нека се декларише или у попису изјашњава како се осјећа, али нека прихвати и поштује и другога да има ту слободу – нагласио је патријарх.

Апелује на православне хришћане да се тако понашају, нека буду оно што јесу, нека се декларишу онако како мисле да треба да се декларишу, али нека прихвате и другога у његовој слободи.

– Само смо тада Христови. У исто вријеме оно што су показале литије овдје, тај величанствени духовни, саможртвени подвиг литија, подвиг љубави кроз литије показао је и доказао, и то треба да нам буде принцип, да не можемо пристати да нам неко узме душу. Ми нећемо никада посегнути насиљем против онога ко хоће да нам узме душу, али напросто молитвом, постом, праштањем, благом рјечју и јаким аргументима покушаћемо да покажемо, па на крају да докажемо, да душу не може нико да нам узме и да на то никада нећемо пристати, а да у исто вријеме у нашој Цркви – Цркви Христовој – има мјеста и за црног и бијелог и жутог, има мјеста за све могуће опције, за све могуће погледа на свијет, само уколико систем вриједности тих погледа на свјет није супротан Јеванђељу – истакао је патријарх Порфирије.

О митрополиту Амфилохију: Уградио се у биће народа

О улози почившег митрополита Амфилохија у цјелокупној обнови духовног живота у Црној Гори, поглавар СПЦ каже да је митрополит “познавајући душу овога човјека, а исто вријеме и распећа кроз које је пролазио овдашњи човјек у не тако давној прошлости, читавог себе распео са овим народом, уградио се у биће овога народа, али не на, ако смем да кажем, биолошкој основи него на камену темељцу који се зове Христос”.

– Ми добро знамо колико је свештеника било послије Другог свјетског рата и до доласка Митрополита Амфилохија овдје, колико је монаха било, колико живих манастира је било, колико храмова. Знамо колико је тога порушено, колико је свештеника побијено, да је изгледало на сваки начин да ће овдје једанпут засвагда вјера бити искорењена. Напротив, десило се нешто сасвим супротно и то се види у овом народу.

Плодови, који су резултат митрополитовог дјеловања, његове молитве прије свега, јесу овај живи народ, манастири препуни монаха, мноштво свештеника, обновљени храмови. Дакле, тешко да би неко могао да каже да је ријеч о истој земљи, да је био прје 40 година овдје и да је дошао данас. Сасвим сигурно у духовном смислу те ријечи, не би успио да препозна ту земљу, а немојте ми замјерити ако ћу рећи, да то не буде на гордост хришћанима овдје у Црној Гори, имам утисак да је вјера, ако уопште можемо вјеру поредити код једних и код других, у овом тренутку у овом народу живља, снажнија него у неким другим просторима, не само на којима живи наш народ него уопште када говоримо о просторима не само православних него и читавог хришћанства.

Овдје је вјера жива и дјелатна, и тај точак се, према мом мишљењу, не може вратити уназад. Он може само да осваја срца нова, и нова срца нових људи, и у том смислу напросто сигуран сам, да ће Црна Гора у временима које нам предстоје, бити духовно снажна, јака и у потпуности духовно обновљена – закључио је патријарх Порфирије, преноси Блиц.