Група српских историчара, чланова САНУ и универзитетских професора са Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, Источном Сарајеву, Бањалуци, као и сарадници института, написали су протестно писмо због кампање порицања геноцида и умањивања броја жртава логора смрти Јасеновац у српским установама и медијима.

САНУ (Фото: Википедија/Срђан Весић)

Писмо, које су потписали научници, дипломате, генерали, умјетници, новинари и јавне личности, преносимо у цијелости:

Протеклих дана на најутицајнијим медијима у Србији, у јавним наступима директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића и хрватског историчара Иве Голдштајна, настављена је кампања умањивања броја српских жртава у логору смрти Јасеновац. То се одавно догађа у хрватском јавном мњењу. Но, први пут Радио-телевизија Србије, Политика и Тањуг, јавно и без зазора, без дијалога са непристрасним стручњацима, учествују у бесрамној „лицитацији“ бројем звјерски убијених Срба и посљедичном релативизовању хрватског геноцида над српским народом у Другом свјетском рату. Овај догађај има огромну важност за наш научни и јавни живот и стога би његове посљедице могле да буду несагледиве.

Недостојно и нестручно поигравање бројем жртава Јасеновца заснива се, типично за порицатеље геноцида, на занемаривању свих историјских извора и накнадном домишљању како би се потврдила унапред задата теза. Поређења ради, тако нешто, када је ријеч о холокаусту над Јеврејима и геноциду над Јерменима, у јавности Израела и Јерменије било би потпуно незамисливо. Како је наведено у једном од два протестна писма преко стотину јавних личности, објављених прије годину дана, у којима је већ упозорено на појаву порицања усташког геноцида у српској јавности (веб-странице Нови стандард, 29. 7. 2020 и Стање ствари, 19. 8. 2020), умањивање броја жртава холокауста у шеснаест европских држава и у Израелу сматра се порицањем геноцида и законски се кажњава. Тада је затражено, „по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом“. Недавно су и Извршни одбор и Одјељење историјских наука САНУ упозорили на умањивање броја жртава хрватског геноцида којим се бави новопостављени директор Музеј жртава геноцида и затражили изјашњење Министарства културе и информисања Републике Србије (31. 5. 2021).

Захтијевамо да одмах престане јавна „лицитација“ бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској. Тражимо да Србија и Република Српска, по угледу на остале европске земље и Израел, донесу законе којима ће овакве појаве коначно да буду спријечене.

Послије свих упозорења и послије најновијег, до сада највећег скандала, захтијевамо да се актуелне власти Републике Србије, нарочито Министарство културе и информисања, које поставља директоре и управне одборе Музеја жртава геноцида и РТС-а, изјасне о томе да ли подржавају ову срамну, увредљиву, пажљиво осмишљену кампању умањивања броја жртава Јасеновца и порицања геноцида над српским народом у Независној држави Хрватској. Ако не подржавају, зашто се о томе јавно не изјасне и зашто допуштају да особе које у овој кампањи имају најистакнутије улоге и даље обављају научно и морално важне друштвене функције? А, ако српске власти у овоме подржавају своје институционалне изабранике, грађани Србије и српски народ имају право да знају шта мисле и шта чине њихови највиши политички представници, те да сходно томе реагују.У Београду, 9. септембра 2021.

Покретачи протестног писма: проф. др Слободан Бјелица, проф. др Владан Виријевић, проф. др Драган Војводић, дописни члан САНУ, академик Љубодраг Димић, члан САНУ, проф. др Александар Животић, проф. др Милош Ковић, академик Василије Крестић, редовни члан САНУ, проф. др Горан Латиновић, проф. др Драга Мастиловић, доц. др Дејан Антић, др Маја Николић, научни сарадник, мср Никола Ожеговић, виши асистент, др Радомир Поповић, научни савјетник, проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ, др Александар Раковић, научни савјетник, др Славенко Терзић, дописни члан САНУ.

Потписници: Предраг Адамовић, удружење „Баштионик“ Бањалука, проф. др Слободан Антонић, мр Душан Бабац, аутор, академик Данило Баста, редовни члан САНУ, Душан Басташић предсједник УГ „Јадовно 1941“, Данило Бећковић, редитељ, Ђорђе Бојанић, уредник „Српске историје“, проф. др Синиша Боровић, генерал потпуковник, проф. др Милан Брдар, Александар Вујовић, уредник „Новог стандарда“, проф. др Игор Вуковић, Владан Вукосављевић, бивши министар културе Републике Србије, проф. др Миодраг Вукчевић, Маринко Вучинић, публициста, Бранко Вучинић, политиколог, проф. др Јелена Гајић, проф. др Славица Гароња Радованац, Миљан Глишић, редитељ, Снага народа, Драган Давидовић, историчар, директор секретаријата за вјере Републике Српске, проф. др Ирина Деретић, Споменка Деретић, новинар, др Владимир Димитријевић, научни сарадник, Бранко Драгаш, економиста, проф. др Александар Ђикић, проф. др Дарко Ристов Ђого, протојереј-ставрофор, Никола Живковић, публициста, Бранко М. Жујовић, новинар, Игор Ивановић, публициста, Маја Илић, академски сликар, др Слободан Јанковић, виши научни сарадник, доц. др Јован Јањић, проф. др Александар Јовановић, проф. др Бојан Јовановић, Живадин Јовановић, министар спољних послова СРЈ, проф. др Зоран Кинђић, проф. др Леон Којен, Зоран Колунџија, издавач, др Горан Комар, проф. др Часлав Копривица, Милан Корићанац, политиколог, доц. др Душан Крцуновић, Емир Кустурица, редитељ, Александар Лазић, Стање ствари, проф. др Александар Липковски, проф. др Марко Маловић, проф. др Илија Марић, Бранислав Матић, „Национална ревија“, проф. др Вера Миланковић, Марија Миланковић Аткинсон, проф. информатике, Никола Милованчев, публициста, Бранимир Нешић, издавач, Ненад Николић, проф. философије, менаџер „Краљевских гудача Св. Ђорђа“, проф. др Слободан Орловић, доц. др Марија Панић, проф. др Наталија Панић Церовски, проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Јован Попов, проф. др Душан Пророковић, проф. др Петар Пијановић, Милорад Раваси, „Радио Чикаго“, проф. др Митра Рељић, проф. др Бранислав Ристивојевић, проф. др Слободан Самарџић, проф. др Миломир Степић, проф. др Добривоје Станојевић, Марко Танасковић, књижевник и публициста, доц. др Марко Тмушић, др Драган Хамовић, научни савјетник, проф. др Ђорђе Чантрак, доц. др Душко Челић, проф. др Зоран Чворовић, др Светлана Шеатовић, научни савјетник, проф. др Богољуб Шијаковић, проф. др Срђан Шљукић, проф. др Марица Шљукић, проф. др Михаило Шћепановић.