НОВОСТИ

САРАЈЕВСКИ ПОГРОМ НАД СРБИМА 1914. – Послије атентата у Сарајеву над Србима извршен покољ!

16/09/2021

Сарајевски атентат је послужио многим особама да коначно своја анти-српска размишљања претворе у дјело. Након атентата избиле су анти-српске демонстрације у Сарајеву.

 

Сарајевски погром над Србима 1914.

 

Нападнут је хотел Европа у власништву Глигорија Јефтановића. Иван Шарић, асистент надбискупа Јосипа Штадлера је називао Србе разним именима, звијерима и гујама, а и сам надбискуп је активно подржавао насиље над Србима. Осим хотела, уништаване су и српске куће, нападнута је редакција листа „Српска ријеч“ и многи други објекти. Руља је викала: „Доље Срби“, „Доље злочинци“, „Доље краљ опанчар Петар“ и сл. Хрватска и муслиманска штампа је ватру гасила бензином. Тако је „Хрватски дневник“ Србе називао псима, бандитима, људским олошем и сл. Исти тај „Хрватски дневник“ је оправдавао уништење српских школа називајући их „иредентистичким гнијездима“. У чланку „Сјети се Босно“ овај лист је отворено објавио рат Србима. Аустроугарска полиција је након атентата из затвора ослободила више ситних муслиманских и хрватских криминилаца који су се прикључили анти-српском дивљању. Дивљање се није ограничило само на Сарајево. Хрватски Сабор је 30.6.1914. одржао посебну сједницу на којој су франковци викали: „Слава Фердинанду“, „Доље Срби“ и сл. Иво Франк (који се данас слави као борац против великосрпства) је изјавио да је само српство велеиздаја. Анти-српског дивљања је било и у Загребу, на Тргу бана Јелачића запаљена је ломача на коју су бацане ствари из опљачканих српских станова. Протести су одржани и у Задру. Српски свештеник је нападнут. Франковци су се 2. јула окупили у Сплиту са сликама убијеног Фердинанда те су почели палити српске заставе. Напади на Србе и српску имовину су се десили и у Осијеку, Ђакову, па и у оним територијама које су припадале Мађарској, типа у Новом Саду. Дубровник је, како кажу, постао позорница жалосног вандализма.

Хрватска је остала потпуно вјерна Аустроугарској, загребачки надбискуп Антун Бауер је овако испратио хрватске војнике: „Хрвати јунаци, љубљени наш краљ зове Вас у бој. Хрвати јунаци! Бог вас зове у бој. Бог, вјечна Правда, зове Вас, да у рукама његовим будете осветници оног недјела у Сарајеву које је краљу нашему отело чврсту потпору у старим данима, а његовим вјерним народима смјерало уграбити наду у велику будућност“. Надбискуп Бауер је још говорио: „Рат с Краљевином Србијом је започео, јер мира не може бити с душманином, који злочиначки ровари против монаркије, наше држављане подјарује на незадовољство, вјечито кује сплетке и уроте“. Српска православна црква у БиХ је осудила атентат, митрополит Евгеније Летица је одржао парастос убијеном надвојводи. Иако је муслиманска штампа покушавала да умањи улогу Мухамеда Мехмедбашића у атентату, треба рећи да је муслимански вјерски поглавар Мехмед Џемалудин еф. Чаушевић рекао својим вјерницима да не учествују у нападима на Србе. Додуше, Чаушевић је ово рекао тек након што су Срби већ били и нападнути и опљачкани и сл.

Двадесетдеветог јуна анти-српске демонстрације налазимо и у Мостару, нападнута је православна црква, а нападнут је и двор митрополита Петра Зимоњића, наводи се у Публикацији „Историја Срба“. Када је група Срба упутила протест, речено им је да су то ратне манифестације И ДА БИ СРБИ У ЊИМА ТРЕБАЛИ УЧЕСТВОВАТИ. У Ливну је демолирана српска школа, а хрватска штампа је овако говорила о ситуацији у Травнику: „Све што је српско полупано је. На српским кућама нема готово нити једног цијелог стакла“. Чапљински котарски управник Абдурезак Диздаревић је повео прогон Срба 29-30.6.1914. Диздаревић је тјерао Србе да му буду слуге, да му припремају ручак и сл., а ако би Срби одбили, не би добро прошли. У Стоцу су, након што се прочуло за атентат, на муслиманским и хрватским кућама освануле црне заставе, а Срби су нападнути. Прогони Срба су били и у Метковићу, Дувну, Бугојну, Љубушком, Маглају, Бос. Броду, Тешњу итд. Бискуп Антон Бонавентура Јеглич назвао је Србе „заклетим непријатељима самог Исуса“. Срби у БиХ су се 1914. нашли у грозном положају, нападали су их са свих страна, проглашавали их издајницима, животињама и сл. Врло брзо се почело и са већим прогонима, познати су злочини шуцкора. Ни Срби у Србији нису ништа боље прошли. 1914-1918. је била права голгота српског народа, али изгледа да из ње нисмо пуно научили јер смо се одмах по њеном завршетку ујединили са онима који су нас убијали.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести