Директор Института за истраживање српски страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је да сви говоре о некаквом геноциду у Сребреници над муслиманима, а нико се не осврће на основну чињеницу да су у граду Сребреница побијени сви Срби.

Сребреница

„То је једини град у БиХ, гдје су побијени сви Срби и то никако да дође до наше свијести“, рекао је Иванишевић, који је подсјетио да је био један од ријетких цивила који је ушао у Сребреницу на Петровдан, након што је ушла и српска војска, али да није нашао ниједног Србина, јер су били сви побијени, што је, како је оцијенио, стравично.

Наводећи да је то најстравичнија чињеница у том рату да су у једном граду побијени сви Срби, Иванишевић је рекао да разни српски политички руководиоци причају о муслиманским заробљеницима, док су сви српски ратни заробљеници претходно побијени у Сребреници.

„Откуд сада да су побијени муслимански ратни заробљеници двије три године касније важнији него српски ратни заробљеници. Све српско је уништено и побијено, и цивили и ратни заробљеници, сва села етнички очишћена“, рекао је Иванишевић новинарима у Београду, уочи прес-конференције „Сребреница – чињенице и питања“.

Иванишевић је поновио свој став да су на муслиманском мезарју у Сребреници већином покопане убице, те да је откопано 27 масовних гробница и пронађено 2.800 муслиманских жртава, а ниједан уза себе није имао ниједан папир, лична документа.

„Код мене је долазио један холандски војник, правио неке спискове и показује на неког прстом и пита – „што се тај два путао писао“, а онда долази други па каже – „извините, тај исти се мени пријавио као Ибро, а код колеге као Мухарем“. Значи обмана и лоповлуци су били безбројни“, рекао је Иванишевић.

Он је рекао да још траје вријеме чињеница које је наметнула „сила“, која је измислила ријеч „геноцид“ за Сребреницу.

„Ми чекамо, помало се топи, и на крају ћемо доћи до чињеница и истине, а не плаћених и фалсификованих чињеница од врло моћних држава“, истиче Иванишевић, који припрема своју нову књигу „Анатомија случаја Сребренице – терор над чињеницама“.

Иванишевић каже да је у Сребреници са широм околином, гдје је дјеловала муслиманска Осма оперативна група, побијено око 3.800 Срба, а да је од укупне сребреничке српске популације на свом огњишту остало око девет одсто.

Говорећи на прес-конференцији, коју је организовала ванпарламентарна странка“.

“Здрава Србија“, Иванишевић је рекао да су након уласка српске војске у Сребреницу муслимански цивили очекивали освету, јер су њихове куће биле пуне опљачкане српске имовине из српских спаљених села, али да је српски војник показао толико витештво и достојанство, какво није виђено у Европи, јер ниједно дијете и ниједна жена нису ударени.

„Чекам када ће муслиманске жене да проговоре и кажу да их нико тамо у Сребреници није ударио“, рекао је Иванишевић, те напоменуо да је српска војска обезбиједила муслиманским цивилима, женама и дјеци цистерне с водом, храну и превоз.

Он је као поређење у хуманости навео примјер да муслиманима није пало на памет да за 100.000 Срба, који су се по цичи зими мучили и напуштали Сарајево, понуди кору хљеба, а камоли превоз, док су Срби за 30.000 муслимана из Сребренице дали превоз, храну и воду.

Љубиша Ристић, савјетник Института и члан ванпарламентарне странке „Здрава Србија“, предложио је да се Дом здравља у Сребреници назове по имену медицинске сестре Раде Милановић, познатије као „болничарка Рада“, коју је, како је рекао, позивајући се на свједочења самих муслимана, у Залазју убио Зулфо Турсуновић.

Ристић је подсјетио да је сада већ покојни Зулфо Турсуновић у једном филму говорио да је 5.000 муслиманских војника код села Каменица упало у засједу и да их је 2.000 погинуло.

„Па зар је то геноцид? Здрава памет каже да није“, навео је Ристић, који је оцијенио да је Сребреница пројекат великих сила, прије свега САД, чији је циљ да се разбије српско национално биће и простор.

Извор: Срна