01/09/2021
У помоћ Србима који су били у рату са Турцима давне 1876. године, долазили су многобројни добровољци из иностранства, највише из Русије. Међу многим добровољцима био је тридесетогодишњи руски пуковник Николај Николајевич Рајевски, потомак чувене руске племићке породице и унук генерала Рајевског који је водио руску војску против инвазије Наполеона.
Током припрема Србије за рат, као изасланик руског цара Александра II, Рајевски је 1867. у више наврата боравио у извиђачкој мисији обиласка путних праваца према Босни, попришта будућег рата, а о својим запажањима обавјештавао је власт у Србији и владу Русије.
Према најпревођенијем роману, након што се Карењина бацила под воз, гроф Вронски се пријавио у добровољце и отишао у рат у Србију. Толстој тиме завршава причу, а живот Николаја Рајевског окончао се погибијом у бици са Турцима 20. августа 1876. код села Горњи Андровац, недалеко од Алексинца.
Његово тијело сахрањено је у порти манастира Светог Романа у Ђунису, а одатле је послије неколико дана пренијето у Београд. Петог септембра испраћено је уз велике почасти за Русију, послије опела у саборној цркви коме је присуствовао краљ Милан. За вријеме опела у Саборној цркви чинодејствовао је први српски митрополит Михаило са седамнаесторицом свештеника.
Његови посмртни остаци првобитно су сахрањени у порти манастира Свети Роман код места Ђунис на путу Ражањ-Крушевац, али су ту почивали само неколико дана. Након доласка у Србију његове мајке Ане Михајлове, тијело Рајевског пренијето је у Београд одакле је, уз највише војне почасти и опело у Саборној цркви ком је присуствовао и кнез Милан Обреновић, испраћено у село Разумовска у Украјини, гдје је сахрањено у породичној гробници.
21/12/2024