У Карађорђевој 31, недалеко од Бранковог моста налази се једно тајновито мјесто. Мало скрајнут са главног пута и скоро срастао са стеном у позадини, налази се улаз у старе престоничке лагуме.

Током 19. вијека, дио града уз саму десну обалу Саве представљао је трговачки центар Београда, пошто се транспорт у то вријеме углавном одвијао бродовима. Роба која је пристизала у град чувана је у лагумима – вјештачким пећинама којих данас има 13, на потезу од Бранковог моста до Калемегдана!

Како су Срби користили ове пећине кроз вијекове?

У то доба, у вријеме прије хладњача и замрзивача, намирнице су се чувале управо на оваквим мјестима. Сваке године, када би Дунав и Сава заледили, шегрти и калфе би одлазили на ријеке, сјекли ледене коцке, довлачили их и постављали на под једне овакве просторије. Тако би добили ефекат џиновског фрижидера, гдје је било могуће чувати храну. Зато су ова мјеста била веома драгоцјена – прича за Дневно Зоран Николић, аутор књиге “Београд испод Београда”.

У лагумима је температура увијек била стабилна, па су трговци ту чували житарице, суво воће и другу робу која је пролазила градом.

Репрезентативни вински подрум који се данас налази на овом мјесту изгледа исто као пре два вијека. Грађевина у приземљу служи као винарија, али је њена унутрашњост нетакнута, па зато представља аутентичан амбијент из тог времена.

– Најстарији записи везани за ове лагуме датирају из доба аустријске власти, из 1724. године, када је забиљежено како Митрополија Српске православне цркве на овој савској обали има своје винске подруме. За неке данас не постоје датуми изградње, али је остала прича о занатлијама које су их копали. Углавном су били цинцарског поријекла и сматрало се да су управо они највјештије занатлије свог доба – објашњава Николић и додаје да је управо ово било срце некадашњег “малог Београда”.

Два стуба на улазу у винарију остаци су старе дизалице-лифта која је служила да се роба одатле подигне навише, ка Косанчићевом вјенцу. Тада су на горњем дијелу постојали посебни прилази, гдје је терет био утовариван у запреге које би га касније одвозиле ка градским пијацама или другим одредиштима.

Са порастом броја становника и доласком нове технологије, лагуми су временом изгубили своју првобитну функцију и данас представљају само атракцију за авантуристе и заљубљенике у ‘подземни Београд’.