У првим мјесецима Првог свјетског рата, Аустроугарска војска је послала ултиматум одбрани Београда тражећи безусловну предају.

ТРАЖИЛИ СУ МУ ДА ПРЕДА БЕОГРАД

Одговор који је командант одбране српске престонице дао непријатељима одјекнуо је ратном Европом!

Током цијелог септембра 1914. године Београд је био под јаком аустроугарском паљбом. Град је био потпуно разрушен, а штета у свим дијеловима огромна. Ипак, Срби су и даље опстајали и одбијали предају.

Тако је 22. септембра 1914. године у поподневним часовима, један изасланик са бијелом преговарачком заставом пришао српским положајима код Београда.

Заповједник аустро-мађарских снага земунског региона, генерал-мајор Густав Гоља послао је преговарача са ултиматумом о предаји Београда.

Читав догађај, онако како му је он присуствовао, забиљежио је у својој књизи “Са српском војском” Анри Барби, француски новинар и ратни дописник париског Журнала са српског ратишта за вријеме Балканских ратова и Првог свјетског рата.

У ултиматуму је писало:

“Главном команданту у Београду,

Kако бисте спасли српску престоницу од уништења артиљеријском ватром, ви се позивате на предају града.

Kомандант највишег чина и његов штаб, као и градска управа, треба да се, од сада па за један сат, што значи прије шест сати ове вечери, појаве на перону у Земуну, смештеном на Дунаву.

Густав Гоља, генерал-мајор

Напомена: У случају да прихватате предају, нека се на Kалемегдану умјесто српског истакне бели барјак.”

Генерал Михајло Живковић, командант одбране Београда примио је непријатељског изасланика, саслушао депешу и на њу имао само један кратак одговор: “Иди у пи*** материну!”

„Што се мене тиче, нећу се трудити да преводим на француски ријеч по ријеч тај одговор, колико кратак, толико енергичан, којим је он савјетовао аустријском генералу да се “врати у утробу своје мајке”“, записао је Барби у својој књизи додајући да је генерал Живковић наставио да сипа друге псовке којима је “српски језик обилно опскрбљен”.

Мало је рећи да је аустроугарски преговарач био запањен овим одговором. Окренуо се и отишао, а чим је стигао до мађарске обале, генерал Живковић је нарадио поновно отварање ватре по непријатељским положајима и рат је настављен.

Kо је био генерал Михајло Живковић?

Михаило Живковић звани Гвоздени био је српски генерал и војни министар, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских ратова и Првог свјетског рата.

По очевој и мајчиној линији био је потомак Миленка Стојковића и Хајдук Вељка Петровића. Завршио је највише војне школе у Србији, а усавршавао се у Русији. Био је министар војни Kраљевине Србије 1908. и 1909. године.

У Првом свјетском рату, 1914. године био је командант Одбране Београда. На челу ове војне формације остаје све до повлачења војске на Kрф, гдје је ова команда расформирана 1916. године.

Јуна 1916, постављен је за команданта Српског добровољачког корпуса у Русији. По избијању револуција у Русији, 1917. године, корпус добровољаца упућен је на Солунски фронт, а са њима и Живковић. На путу се разболио и морао да остане у Паризу.

Пензионисан је 1918. а преминуо је 28. априла 1930. године.