Већ деценијама око Храма Светог Саве преплићу се двије мистерије које интригирају многе Србе.

Највећа православна светиња на овим просторима градила се још од 1935. године, а њена градња је неколико пута прекидана.

Двије мистериозне приче испреплетане око ове српске светиње односе се на то да ли је Храм заиста подигнут на мјесту где су спаљене мошти Светог Саве и чему је он служио за вријеме њемачке окупације.

Још од давнина вјерује се да је Храм подигнут на мјесту гдје је Коџа Синан-паша спалио мошти Светог Саве 1594. године.

Међутим, на основу многих истраживања историчара Сретена Поповића, који је пажљиво проучавао народна предања и записе из тог времена, дошло се до закључка да је Свети Сава спаљен на брду које је носило име Врачар.

То брдо није се налазило на данашњој локацији, већ се сматра да је било на локацији данашњег Ташмајдана, на мјесту гдје се данас налази црква Светог Марка (некада је ту била Батал џамија). У многим изворимо то мјесто се спомиње као Чупина умка, Топал- Ђорђев гроб.

Будући да се Храм гради више од пола вијека, многе приче испреплетане су око њега. Једна од таквих прича је и да се Храм, за вријеме окупације њемачке војске, користио као паркиралиште, наводи портал Опанак.

Изградња Храма, која је започела 350 година након спаљивања Савиних моштију, а пуних 40 од зачетка саме и идеје, први пут је обустављена 6. априла 1941. нападом Њемачке на Југославију.

До тог тренутка на Храму је био подигнут само темељ и зидови висине 7 и 11 метара.

Окупатор је заузео унутрашњост Храма и користио га као паркиралиште. У ту сврху запосјели су га и партизани у Црвена армија 1944. године. Паркиралиште се, након извјесног времена претворило у магацин, који су користила разна предузећа.

Храм поред тога што је највећа богомоља на Балкану, спада и у групу најљепших цркава у свијету “раме уз раме” са Аја Софијом у Истанбулу, Храмом Христа Спаситеља у Москви и Храмом Свете Тројице у Тбилисију.