Недалеко од џамије и тврђаве налази се и чувена испосница Светог Саве, пећина у којој је Растко мировао и непрестано се молио Богу.

Милешевац или Хисарџик је тврђава у Србији, смјештена на окомитој стијени над Милешевком, недалеко од манастира Милешева, 7 км источно од Пријепоља изнад истоименог села. Први пут се у историјским изворима помиње 1444. године, али се претпоставља да је подигнут у првој половини 13. вијека, када и манастир Милешева или непосредно након његовог подизања.

Тврђава је подигнута са намјеном да буде заштита манастиру, као и контрола дијела тзв. босанског пута, који је повезивао Сјеницу и Пријепоље. Извори га помињу 1448. и 1454. године и тада се налазио у склопу земаља Стефана Косаче, да би га Османлије трајно заузеле 1465. године, подсјећа Портал Лепоте Србије.

На основу честог помињања у њиховим изворима током наредних вијекова, може се закључити да је Милешевац заузимао значајно мјесто у том региону. Од 17. вијека као име тврђаве се јавља термин Хисарџик што на турском означава тврђаву, које је опстало до краја отоманске владавине. Тај назив се данас очувао у имену села испод тврђаве, које се развило из некадашњег подграђа и у коме је већи дио становништва муслиманске вјероисповести. Данас је већи дио тврђаве очуван и као споменик културе, налази се под заштитом државе.

Од Османлија, поред назива села, остала је стара калдрма која се још само у појединим дијеловима старог друма назире, као и живописна џамија у којој се налази један од најстаријих Кур’ана на Балкану. Кур’ан из Хисарџика стар је око 400 година.

По пергаменту на коме су руком исписане све странице овог ријетког примјерка, начину писања, формату, величини, као и низу других параметара, стручњаци су утврдили да овај Кур’ан потиче с почетка 17. вијека и представља право калиграфско ремек дјело.