Тог 17. јула 1946. године стрељан је Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини. Многи детаљи о хапшењу, суђењу и смрти Драгољуба Михаиловића и данас су обавијени велом тајне, а његов лик и дјело изазивају бројне полемике и контроверзе. Нешто од онога што је генерал говорио у своју одбрану ипак је сачувано.

Званичан назив поступка против команданта Југословенске војске у Отаџбини био је “Суђење Драгољубу-Дражи Михаиловићу и осталим колаборационистима за издају и ратне злочине почињене на простору Југославије за вријеме рата (1941—1945)”, али је данас много познатији као Београдски процес, подсјећа Историјски забавник.

Суђење је одржано у Београду, од 10. јуна до 15. јула 1946. године, било је отворено за јавност и присуствовало му је око 60 страних извјештача.

Драгољубу Дражи Михаиловићу је суђено пред војним судом чији је предсједник био пуковник Михаило Ђорђевић, а чланови су још били потпуковници Милија Лаковић и Михаило Јанковић. Помоћне судије били су Никола Станковић, Радомир Илић и Тодор Попадић (секретар). Тужилац је био пуковник Милош Минић, а коме је помагао Милош Јовановић.

Михаиловић је био оптужен по 47 тачака и суђено му је за активности против партизана, за колаборацију са Нијемцима и ратне злочине над цивилима.

Сам ток суђења и данас је предмет оспоравања и контроверзи. Суд није прихватио ниједан приједлог одбране. Савезничким ваздухопловцима који су спасени и евакауисани уз помоћ четника 1944. није било дозвољено да свједоче у Михаиловићеву корист са образложењем да је њихово свједочење нерелаватно. Само су двије жене свједочиле у Михаиловићеву корист.

Лондонски лист “Дејли телеграф” 14. јуна 1946. године објавио је текст дописника са суђења у Београду у којем је овај, између осталог, писао како Дража дјелује “уморно”, како свака његова ријеч бива пропраћена звиждањем публике и како га судија често прекида и не дозвољава му да говори.

Извјештач “Тајмса” ствари је видео мало другачије.

– Михаиловићева одбрана је била без фраза, без кивности на политичке противнике или личне непријатеље, јасно и подробно. То је војник од заната подносио извјештај, неодољив баш својом једноставношћу – објавио је извјештач.

Нешто од онога што је Драгољуб Михаиловић говорио у своју одбрану ипак је сачувано, а најчешће се цитирају ријечи које је генерал изнио у самој завршници:

“Остао сам војник убијеђен да народ треба да да ријеч на крају. Убијеђен сам да сам био на правом путу. Позивао сам новинаре цијелог свијета и тражио мисију Црвене армије. Судбина је била немилосрдна према мени када ме је бацила у најтеже вихоре. Много сам хтио, много започео, али вихор, свјетски вихор, однио је мене и мој рад”.

Посљедње завршне ријечи одбране изговорене су 30 минута послије поноћи, 12. јула 1946. године. Читање пресуда почело је у 8:15 изјутра 15. јула. Од 47 тачака оптужнице генерал Михаиловић је осуђен по осам.

Драгољуб Михаиловић је осуђен на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и грађанских права као и одузимање цјелокупне имовине.

Највећи број историчара као датум смрти Драгољуба Михаиловића узима 17. јул 1946. Мјесто стријељања је непознато, мада је највјерованије у питању била Ада Циганлија. Ни данас се не зна гдје је тачно гроб генерала Михаиловића.

Виши суд у Београду га је рехабилитовао 14. маја 2015. Утврђено је да Михаиловић није имао фер и правично суђење. У образложењу рјешења о рехабилитацији је наведено да је спорна пресуда донијета у незаконитом процесу из политичко-идеолошких разлога.