Покушаји фалсификовања чињеница о средњовјековној прошлости Срба на територији Републике Српске и БиХ и помињање такозване босанске или бошњачке нације су политички инструисани, у шта су уложена и велика финансијска средства да би се оправдало постојање једне нације, која добија своје име тек након посљедњег рата у БиХ, изјавила је директор Музеја Херцеговине у Требињу Ивана Грујић.

Она је истакла да је, након све чешћих покушаја фалсификовања средњовјековне историје Срба на простору Српске и БиХ, сагласна са ставовима многобројних српских интелектуалаца из Републике Српске, БиХ, Србије и Црне Горе који су упутили јавни апел о заштити културно-историјског насљеђе Срба како би скренули пажњу јавности на такве злоупотребе.

ПОКУШАЈИ ФАЛСИФИКОВАЊА СРПСКЕ СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ ИСТОРИЈЕ ЈОШ ОД АУСТРОУГАРА

Грујићева је подсјетила да су такви покушаји фалсификовања српске средњовјековне историје почели још за вријеме аустроугарске окупације ових простора.

– И рад Бењамина Калаја је допринио да се формира публиковање идеје о босанској цркви и о Бошњацима као посебној нацији, а сви добро знамо да је у средњем вијеку, односно 1466. године дошло до окупације БиХ, а окупирана је и Србија и Црна Гора од тадашњег Османског царства – истакла је директор једне од најзначајнијих установа културе у Српској.

Грујићева је нагласила да је дио народа са овог подручја тада под присилом промијенио своју вјеру и примио ислам и од тада, па до посљедњег рата тај народ се изјашњавао као муслимански, по вјери, не по нацији.

– То су дубоки проблеми који се не могу ријешити преко ноћи и зато нам се дешава сада да су научници који припадају такозваној бошњачкој нацији спремнији у том покушају присвајања српског средњовјековног насљеђа, јер им недостаје средњовјековни коријен, који постоји на простору БиХ, а припадао је већином српском народу, а у једном дијелу и хрватском народу – навела је Грујићева за Срну.

ПРВА ШТАМПАРИЈА У БиХ – У ОКВИРУ МАНАСТИРА У ДОЊОЈ СОПОТНИЦИ

Коментаришући неке од очигледних примјера промовисања такозване босанске нације и фалсификовања прошлости, као што је случај са Чајничким четворојеванђељем, гдје се негира његов православни и српски карактер, а Српска православна црква  оптужује за његово угрожавање, Грујићева је истакла да је довољно рећи да је прва српска штампарија на простору БиХ, и друга на Балкану, послије оне на Цетињу, основана у данашњем Новом Горажду, у оквиру средњовјековног манастира у Доњој Сопотници.

Она је нагласила да је на том локалитету Музеј Херцеговине вршио истраживања и открио темеље тог манастира у порти цркве коју је подигао Стефан Вукчић Косача.

– Што се тиче покушаја присвајања краља Стефана Твртка Првог Котроманића и босанске средњовјековне државе, то су вјештачки покушаји да се потврди данашњи идентитет Бошњака – рекла је Грујићева и нагласила да је у ствари Босна као средњовјековна држава била једна област којом су већином владали владари који су припадали српском народу.

ТВРДИТИ ДА НИЈЕ БИЛО СРБА У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ ИСТО КАО И НЕГИРАТИ ГРКЕ У АНТИЦИ

Она је указала да је и прича да народи нису постојали, него тек почетком 19. вијека, подвала која се може наћи у појединим медијима у БиХ и нагласила да у ствари националне државе настају у 19. вијеку, а народи од почетка формирања заједница.

– Када бисте данас рекли да не постоји српски народ у средњем вијеку, то је исто као када бисте рекли да не постоји грчки народ у Старој Грчкој или Египћани да не постоје у Старом Египту – напоменула је Грујићева, указавши да је ријеч о о покушају замјене теза.

Она је рекла да су тенденциозно формиране и одговарајуће катедре у Сарајеву са намјером оповравања историјске истине, као и да се за тамошње историчаре и археологе обезбјеђују стипендије за магистарске и докторске студије у Загребу који потом организују конференције и гостују и у иностранству у покушају фалсификовања српске историје.

– И ту је наш пропуст јер смо то исто и ми могли да урадимо, али не да фалсификујемо истину, јер је наука истине једина која се признаје – рекла је Грујићева.

СРБИ ВИШЕ ДА ПРОМОВИШУ НАЦИОНАЛНУ ИСТОРИЈУ

Она је напоменула да Срби морају много више да раде на промоцији сопствене историје и на археолошким истраживањима, чиме ће одбранити свој национални идентитет и историјску истину која говори о постојању српског народа на територији БиХ.

Грујићева је нагласила да је то посебно изражено у Херцеговини, гдје су археолошка истраживања изузетно важна, јер управо она потврђују континуитет живљења српског народа на овом подручју.

– Због тога што смо толико сигурни у своју историју, не значи да не треба ништа да радимо на њеној промоцији – поручила је Грујићева.

Она је навела да је потребно организовати научне скупове о тој теми и позивати стручњаке и из других земаља да се на основу научних доказа презентује истина о историји српског народа, да би се оповргло оно што други покушавају.

Грујићева је напоменула да треба више улагати и у образовање и усавршавање младих историчара и археолога.

– Мој став, као археолога, јесте да наш патриотизам и одбрану свог националног идентитета најбоље можемо да покажемо поштено радећи свој посао, најбоље што можемо – археолози треба што више да истражују, а држава озбиљним средствима да помогне и формира посебан фонд за финансирање теренских истраживања – поручила је Грујићева.