Генерални секретар УН Антонио Гутерес одговорио је српском члану Предсједништва Жељки Цвијановић на њен захтјев да јој достави званичну одлуку Савјета безбједности о именовању Кристијана Шмита за високог представника у БиХ. Али, умјесто у кабинет Цвијановићеве одговор је прослијеђен прво медијима. У одговору се наводи да Уједињене нације нису потписник Дејтонског споразума ни члан ПИК-а који је „релевантно тијело за именовање високог представника у БиХ“.

Гутерес је Цвијановићеву индиректно упутио на базу података Савјета безбједности, гдје нема документа о потврђивању Шмита за високог представника.

Одговор из Њујорка недостојан је међународног права, поручује Цвијановићева и најављује да ће послати ново писмо.

Савјет за спровођење мира није међународно успостављено тијело, именовање високог представника одобрава искључиво Савјет безбједности УН, поручују правни стручњаци.

Одговор из Њујорка упућен је наводно путем Мисије БиХ, али га шеф мисије Златко Лагумџија, парадоксално, није упутио у кабинет српског члана Предсједништва, на чији захтјев је изнуђен, већ медијима. И ту нелогичностима није крај. Не само да први човјек УН Антонио Гутерес није доставио резолуцију о именовању Кристијана Шмита, већ се у одговору ограђује од најважнијег тијела организације коју представља – Савјета безбједности. Тврди да високог представника именује Савјет за спровођење мира. Одговор у коме Гутерес омаловажава улогу Савјета безбједности, за Цвијановићеву је срамотан и недостојан међународног права.

– Било би логично да питамо УН зашто су губили вријеме и резолуцијама Савјета безбједности УН потврђивали именовања низа високих представника, ако с тим немају ништа? Чему онда служи њихова база података у којој постоје одлуке ранијих именовања? Да ли су узурпирали нечија права и бавили се послом који им не припада? И зашто су ставили на дневни ред именовање Кристијана Шмита, које успут речено, није успјело добити подршку Савјета безбједности УН, ако с тим немају ништа? – поручила је Цвијановићева.

Чак и у овако нетачној поставци о ПИК-у, Гутерес Цвијановићеву упућује на базу података Уједињених нација. Тако открива истину – да нема резолуције Савјета безбједности о именовању Кристијана Шмита. За разлику од оних које потврђују мандат: Карлу Билту 95-те; Карлосу Вестендорпу 97-ме, Волфгангу Петричу 99-те; Педију Ешдауну 2002-ге; Мирославу Лајчаку 2007-ме; Валентину Инцку 2009-те. Изузетак је Кристијан Шварц-Шилинг који је 2006-те добио писмо подршке, након што су његово именовање блокирали Америка и Британије јер је заговарао смањење бонских овлашћења.

Но, о Шмиту ни писма подршке.

– Овај дипломатски потез заснован је на документима, потпуно доказао да не постоји релевантна резолуција СБ за именовање Кристијана Шмита и да је ово велика дипломатска побједа Републике Српске – сматра Ненад Стевандић предсједник Народне скупштине Републике Српске.

Јер Уједињене нације требало би да знају да је именовање високог представника ексклузивно право Савјета безбједности, прописано Анексом 10 Дејтонског споразума, каже професор и члан Правног тима у Дејтону, Радомир Лукић.

– Нисам сигуран да у време Дејтонског споразума УН нису биле у контакту и комуникацији са међународним преговарачима и да су то међународни преговарачи тек реда ради тамо поставили у основни текст – сматра Лукић.

Истовремено, позивајући се на Савјет за спровођење мира, Уједињене нације показују да воде западну политику самовоље и наметања, додаје Лукић. Јер ПИК је, појашњава, самозвано тијело које није успостављено међународно-правним документима.

– Не треба заборавити да је ово тело узело себи заправо да даје овлашћења високих представника да мијења низ највиших правних аката у БиХ, укључујући и Уставе федералних јединица односно ентитета, уставе кантона и законе – поручио је Лукић.

Гутересов одговор потврда је да Шмитова кандидатура није одобрена. Али да би оправдали употребу „бонских овлашћења“, западне земље инсистирају на легитимитету њемачког дипломате, наводе из руске амбасаде. Све с циљем урушавања БиХ.

– Одлука „западњака“ да приликом одобравања Шмита игноришу Савјет безбједности УН само потврђује да Запад досљедно уништава систем међународног права. БиХ јесте и у овом случају западна лабораторија за деструкцију међународног права – кажу у Амбасади Руске Федерације у БиХ.

Српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић најавила је да ће ново писмо послати на адресу Уједињених нација, с намјером да, како каже, сачува образ ове организације.