Прошло је 78 година од како је ослобођен концентрациони логор у Аушвицу, а о говору преживјелог логораша Марјана Турског писало се недавно. Према подацима Државног музеја Аушвиц- Биркенау, у овом логору је страдало 1,4 милиона људи од којих је 90% било Јевреји.

Међутим, Светислав Воркапић је био један од Срба који су преживјели логор смрти у Аушвицу, а његову исповјест је испричао син Станислав 2015. године.

Сам Станислав Воркапић је преминуо 2017. године, а његову причу пренио је Историјски забавник.

„Мој отац није волио да прича о логору јер му је то враћало страшна сјећања. Када је говорио, причао је о глади, пребијању и страшним звјерствима“.

Светислава Воркапића, са надимком Цвеја већ одавно више нема. Умро је 1988. године са траговима „батињања на леђима и бројем на руци“. Па ипак, он је био један од срећнијих – дочекао је да види крај рата и добио прилику да још једном почне свој живот испочетка.

„Мој отац је допао Аушвица као један од организатора копања партизанских база у Бојчинској шуми у Срему. Био је прво у логорима на Бањици и Сајмишту. Причао је како је једном приликом у логору на Сајмишту један Нијемац рекао да му ударе 25 батина, а Србин, квислинг је рекао: „50 мајку му ј***м партизанску“! Одатле је депотован у Аушвиц,“ причао је својевремено Станислав.

Нико од Срба, Јевреја и Рома који су са ових простора депортовани у њемачки нацистички концентрациони логор на подручију окупиране Пољске није знао шта Аушвиц заправо значи. Приче о страхотама овог мјеста нису допрле до Балкана, а и онима који су их начули дјеловале су толико страшно и невјероватно да нису жељели да повјерују у њих.

Натпис на улазу у логор: „Рад ослобађа“ многи су протумачили као знак да су допали некаквог радног логора.

А прошли су кроз врата пакла…

Аушвиц је постао највећи логор у којем је нацизам остваривао стравичну замисао о масовном уништавању људи. Највећи број оних који су стигли на ово мјесто одмах је одвођен у гасне коморе. Они за које би се процијенило да могу да се “сплате” смјештани су у бараке и коришћени као робовска снага и људски аморчићи за експерименте „анђела смрти“ – доктора Јозефа Менгелеа.

Тамо је Светислав Воркапић престао да постоји и рођен је безимени, човјек – број 146 406.

„Када је отишао у логор мој отац је имао близу 100 кила самих мишића. Када је требало да се врати у село, његовој мајци су јавили да долази и она га је чекала на капији. Када је он сишао са коњских кола моја баба је гледала мимо њега покушавајући да га уочи. Није га препознала иако је стајао поред ње,“ говори Станислав причу која најбоље илуструје услове живота и страхоте кроз које су прошли затвореници логора смрти.

Тачан број жртава Аушвица никада није тачно утврђен. Процјене кажу да је у периоду од 1940. до 1945. овде у гасним коморама, од глади, болести, принудног рада и експеримената погинуло око 1,1 милиона људи, а има и оних који наводе цифру од преко 2 милиона.

Највише је убијено Јевреја, Пољака, Рома… Тачан број Срба који су боравили на овом ужасном мјесту никада није утврђен. Светислав Вокрапић је био један од оних који су и послије свих мучења успјели да преживе. У Аушвицу је провео двије годне!

У новембру 1944. године Химлер је наредио уништење крематоријума у Аушвицу. Гасне коморе у Биркенауу СС је дигао у ваздух јануара 1945. у покушају да сакрије злочине пред совјетским трупама које су се приближавале. Нацисти су тада око 60.000 људи потјерали у “марш смрти” – усиљени ход који је трајао недјељама. Нешто мање од 6.000 људи је преживјело, пише Курир Стил.