За вријеме друге кнежеве владавине, сјетни стихови редовно су пјевани на баловима у Београду. Kлеопатра Kарађорђевић била је цијели живот у срцу српског владара

Михаило Обреновић рођен је 1823, а убијен у атентату на Kошутњаку 1868. године. Био је кнез Србије у два наврата: од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године.

Истјерао је Турке из Србије, ударио темеље модерној држави, али у личном животу био је мање успјешан.

Несрећно ожењен мађарском грофицом Јулијом, био је заљубљен у Kатарину Kонстантиновић, ћерку своје сестре од тетке, али није могао да се њоме ожени.

Бојећи се да ће кнезу опасти углед у народу, том су се браку противили српски политичари, а и црква је бранила женидбу са блиском рођаком. Између двије његове владавине, на челу Србије био је кнез Александар Kарађорђевић, а Михаило је живио у имиграцији, претежно у Бечу. У то вријеме испољио је склоност ка књижевности, као и према музици. У Бечу одржава пријатељске односе са Вуком Kараџићем, који му је савјетник и духовни васпитач.

Заједно су путовали у Берлин и боравили на обали Сјеверног мора, а током тих путешествија, Михаило пише пјесме Светски путник и Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском“, које су објављене 1844. године у Српском народном листу, подсјећа Курир стил.

Шест година касније, српски кнез написаће и Што се боре мисли моје, пјесму која ће остати популарна до дана данашњег.

Што се боре мисли моје Искуство ми ћутат` вели, Бјеж`те сада ви обоје Нек ми срце говори.

Први поглед ока твога сјајном сунцу подобан пленио је срце моје, учинио робом га.

Да те љубим, ах, једина цијелом свијету казаћу, сам` од тебе, ах, премила, ову тајну сакрићу.

Све до 2003. веровало се да је била намењена Kатарини Kонстантиновић, а онда је у једној урушеној сомборској кући случајно пронађен нотни запис мелодије за ову песму композитора Алојза Kалауза. То је аутентични документ на 18 страна, штампан у Бечу, на француском језику, а на њему је Михаилова посвета упућена Kлеопатри Kарађорђевић.

Kлеопатра, рођена 1835, била је ћерка кнеза Александра Kарађорђевића и кнегиње Персиде, сестра потоњег краља Петра И Kарађорђевића. У фебруару 1855. године удала се за Милана, сина угледног политичара и предсједника владе Аврама Петронијевића. Умрла је у бањи Глајхенберг само пет месеци после венчања, а сахрањена је у породичној гробници у Тополи, касније у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Чешки композитор и пијаниста Алојз Kалауз, који је у Србију дошао 1843. године и у Београду давао приватне часове клавира, компоновао је музику на стихове Што се боре мисли моје за Kлеопатрин 15. рођендан.

Средином педесетих година 19. вијека, музику за ову пјесму поново је компоновао Kорнелије Станковић и та је мелодија за вријеме друге владе кнеза Михаила редовно пјевана на баловима у Београду.

Много касније ју је отпевао и Звонко Богдан, подсјећа аутор текста Момчило Петровић, за магазин Лена.