У нашој историји су многе жене имале значајна мјеста, од средњег вијека по до наших дана.

Једна од њих је и књегиња Љубица, супруга кнеза Милоша Обреновића, чија златоткана хаљина се преносила генерацијама, а данас се чува у Народном музеју у Крагујевцу.

Љубица Обреновић (1788-1843) била је супруга кнеза Милоша Обреновића. Као прва кнегиња модерне српске државе, обављала је и неке државне функције.

Једно вријеме је „примала порезу“, била је уредница свих кнежевих добара, а зна се да је била успјешна и у дипломатији.

Савремена историографија биљежи да је била умјешана или „сагласна“ са Милетином буном 1835, устанком у нишком санџаку 1841, побуном у Пожаревачком округу 1840. године.

Тежила је да ограничи власт мужа у корист сина. У Нови Сад је дошла по налогу аустријске власти, послије протјеривања из Србије, које су настојале да спријече њено политичко дјеловање које се темељило на окупљању емиграната и кроз управљање фондовима.

Кнегиња Љубица Обреновић је златоткану хаљину, од сомота и свиле, антерије, као свадбени поклон, даровала 1842. године својој пријатељици Сари из Земуна.

Антерије се, као драгоцјено породично наслијеђе, преносила с кољено на кољено. Послије Другог свјетског рата, Сарина праунука Зора Петровић-Прокић је одлазећи у емиграцију, понијела и драгоцену антерију.

Шездесетих година прошлог вијека, антерију је поклонила својој пријатељици Милици Миладиновић-Кесеровић, такође политичком емигранту из Србије. За необично лијепу хаљину кнегиње Љубице љубитељи антиквитета су нудили велике суме новца, али г-ђа Кесеровић није хтјела ни за какве паре да је прода. Када је за Епископа западноамеричког дошао Преосвећени владика Јован, госпођа Кесеровић је ријешила да антерију, која је дио српског културног наслеђа, врати у отаџбину, наводи портал Опанак.

У међувремену, Епископ Јован је рукоположен за Епископашумадијског. Госпођа Кесеровић није могла да путује па је антерију из Америје у епархијски двор у Крагујевцу, донијела госпођа Јасминка Габри-Ченић.

Његово Преосвештвенство Епископ шумадијски Г.Јован је хаљину кнегиње Љубице, предао Народном музеју у Крагујевцу.