Манастир Жича код Краљева добио је име по боји спољашње фасаде која представља крв Христову и посвећен је Вазнесењу Христовом.

Изградио га је српски краљ Стефан Првовенчани (1196–1227) искључиво у сврху да то буде сједиште српске Архиепископије, као и мјесто у коме ће се крунисати српски краљеви и цареви. У Жичи га је крунисао његов брат Свети Сава и у Жичи је Свети Сава столовао све вријеме док је био на челу СПЦ.

У манастиру Жича се налазе седам врата за седам српских краљева који су крунисани у њој. И за свако сљедеће крунисање српског краља у Жичи ће се пробити нова врата. Овај манастир налази се у близини Краљева и “распет” је између Истока и Запада јер тврде да се налази на једнакој удаљености од Цариграда и Рима, те је због тога, како кажу, посвећен Христовом распећу.

Оно што већина људи прво примијети када је у питању ова импозантна грађевина јесте њена боја, будући да нема баш много манастира на свијету који су тако интензивно црвене боје, подсјећа портал историја Срба.

Прича о поријеклу боје манастира везује се за Светог Саву, који је једно вријеме боравио на Светој Гори, а по повратку из Никеје у Србију 1220. године наредио извјесне промјене у архитектонском изгледу цркве. У трећој деценији XИИИ вијека црква је премалтерисана и у обојена црвено.

Историчари умјетности сматрају да је то била управо идеја Светог Саве који је на Светој Гори видио храмове као што су Лавра и Ватопед који су били црвени. Тамо се и упознао са вјеровањем да црква почива на крви мученика и да је то на симболичан начин оживотворено у боји цркава, па је из тог разлога захтијевао од мајстора да и Жичу обоје на исти начин.