Још прије Косова, Србија се родила на Косову.

Србин је онај кога се Косово тиче. Зато немамо ништа равно Косову ни у својој историји, ни на својој географији. Нема већег упоришта, ни јачег духовног средишта. Косово је огњиште око кога је окупљен, окосница око кога је саденут, колевка у којој је одрастао српски народ.

Косово је једна плодна равница у срцу Балкана закрштена ријекама Ситницом и Лабом и путевима који везују Исток и Запад, Север и Југ. Према археолошким, лингвистичким и антропогеографским сведочанствима, Косово је СРПСКА земља свакако још од сеобе народа, од ВИИ вијека. Прве српске државе у X и XИ вијеку биле су окренуте Косову, подсјећа Србија данас.

За владе најчувеније српске владарске династије, Немањића, Косово игра већ улогу средишње државне, политичке, економске и културне области српског народа, подсјећа

КЛЕТВА ЛАЗАРЕВА

Диже војску на цара Лазара

Турски султан Амурат АГАРА

Син Орканов на Коаово хита,

И за војску лазареву пита,

Командују војскама истока,

Муратова два сина висока,

Бајазита јањичари пазе,

Сува трава куда они газе,

Ејуп води ахинџије љуте,

Који пале сијеку и муте,

Мурат води везире и паше,

А за њима по Азије јаше.

Језди Лазар испод часног крста

Носи своје небо на три прста

Дан му види очи суза пуне,

Жури Лазар Косову и куне,

Ко не дошо у бој на Косово,

За пресвето име Исусово,

За слободу златну да се бије,

Сузе своје ђеце нека пије,

Ко не дошо од српског племена,

Капала му рђа са шљемена,

Стидио се мајчина млијека,

Од људи се кријо довијека!

Ницало му трње иза плуга,

Вазда био крвницима слуга,

Хљеб просио и за крсну славу,

Из јармова не дизао главу,

Ко издао из светога боја,

Траг му клала вјечно суза моја.

Упркос каснијим стољетним разарањима која су однијела неке од најљепших споменика српског средњег вијека, на Косову (Арханђели код Призрена, Богородица хвостанска) и данас се на Косову дижу величанствени српски манастирски комплекси из XИИ, XИИИ и XИВ вијека и каснијих раздобља.

Међу њима су најчувенији Богородица Љевишка у Призрену, Бањска, Свети Петар у Коришу, Високи Дечани, Грачаница код Приштине (гдје је 1539. године радила једна од српских штампарија) и патријаршија у Пећи, Велика Црква, у којој су чуване мошти канонизованих српских владара. Преко 80 српских двораца и градова забиљежила је од XИ до XВ вијека археолошка наука на простору Косова.

У српском народу битка на Косову оставила је најдубље трагове. До данас народ вјерује да све ријеке у Србији у поноћ пред Вадовдан теку један тренутак крваве. А када сване, све кукавице тај дан остају нијеме и не кукају на Видовдан за косовским јунацима као што иначе стално чине. Прије Видовдана у Србији се не једу трешње.