Прошло је 28 година од како су почињена језива убиства шесторо Срба из Грубора код Книна.

Нажалост, остала су некажњена због наводног недостатка доказа усљед чега су упркос мноштву чињенице ослобођена осморица припадника хрватске војске и полиције, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.

Припадници хрватске Специјалне полиције из састава Антитерористичке јединице „Лучко“ су 25. августа 1995. године у акцији „чишћења терена“ поред пруге Загреб-Книн-Сплит, којом је сутрадан требало да прође такозвани воз слободе са предсједником Хрватске Фрањом Туђманом, упали у село Плавно поред Книна и у засеоку Грубори убили шест мјештана, односно све које су затекли.

„Јован Грубор `Дамушић` (73) запаљен је заједно са својом кућом, Јово Грубор (65) заклан је на ливади поред својих крава, а његова мајка Марија (90) убијена је, па запаљена заједно са кућом“, наводе из „Веритаса“.

Милош Грубор (80) убијен је у спаваћој соби у пиџами са два метка у главу, док су Ђуро Карановић (45) и Милица Грубор (51) убијени из ватреног оружја на ливади, а лица су им искасапљена.

Из „Веритаса“ су указали и да је истог дана у Груборима запаљена 21 кућа, сви стогови сијена и све штале са стоком, док је стока по пољу побијена ватреним оружјем. У засеоку Грубори до 4. августа 1995. године живјеле су 24 породице на исто толико имања, са око 70 људи.

Пред Погромом „Олуја“ већина житеља је отишла у егзодус, а остало их је само 13,углавном старијих, који нису хтјели или могли да напусте своја огњишта.

Из „Веритаса“ су навели да је седам становника 25. августа отишло у центар села ради регистрације код Унпрофора, што им је спасило животе.

„Када су наредних дана `заштитне снаге` УН од надлежних хрватских власти тражиле информације о догађају у Груборима, одговорено им је да се на том подручју десио оружани сукоб припадника специјалне полиције са `заосталим четничким бандама`, у којем су и сами имали једног погинулог, иако нико на њих није ни метка испалио“, подсјећају из „Веритаса“.

Хрвати су, како би поткријепили такву тврдњу и прикрили злочин, накнадно, наводи се, писали лажне извјештаје, узете од непосредних учесника према вишим командама.

„Међутим, планове прикривања злочина пореметила је УН телевизијска екипа која се тог дана нашла у селу због раније договореног састанка са мјештанима и снимила сцене злочина, које до данас круже свијетом“, напомињу у „Веритасу“.

У селу Плавну у августу 1995. године, укључујући и шесторо житеља Грубора, убијен је укупно 31 мјештанин српске националности просјечне доби изнад 70 година, међу којима девет жена.

У „Веритасу“ истичу да је за злочин у Груборима до сада процесуирано осам припадника хрватске војске и полиције и сви су, упркос мноштву материјалних и персоналних доказа о јединици која га је починила и о командној линији, у „недостатку доказа“ правоснажно ослобођени.

У селу Плавну, у којем су Грубори један од више заселака, по попису становништва из 1991. године живјело је 1.729 житеља, међу којима је било 1.708 Срба или 99,3 одсто. Према попису из 2011. године, у Плавну су живјела 253 житеља. У том селу је 2021. године пописан 121 становник, али без одреднице о националној припадности, док у Груборима више нико не живи.