08/01/2022

Нова година
Није било јелки, лампиона, свјетиљки, само су на београдским главним раскршћима горјеле машине са катраном. Из године у годину све је више новогодишњег сјаја стизало и у Србију. Са доласком 20. вијека однос према новогодишњим ноћима лагано се мијењао. Kасније, у Kраљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године прихваћен је грегоријански календар, али се Српска православна црква и даље придржавала јулијанског, па су се равноправно славиле обје нове године.
Чак се и током Другог свјетског рата Нова година славила.
Славили су је и савезници и нацисти, и поробљени и окупатори, и партизани и четници. По ослобођењу Београда прва Нова година прослављена је сиромашно, али моћно. Чекало се у свим већим салама које су преживјеле бомбардовање. Прво су се слушале вијести, до поноћи се играло козарачко коло, а од поноћи у Дому инжењера и хотелу „Централ’’ у Земуну чак и предратни танго.
Тек након Другог свјетског рата прослава Нове године 1. јануара добија посебан значај. Од тада је почела да се слави готово из дужности према политичкој партији. Славио је народ, а славио је и маршал Тито.
Слављење Нове године 1. јануара у СФРЈ имало је и још један циљ – да замијени дотадашње обиљежавање Божића, али и да замаскира подвојености становништва различитих вероисповести и створи осјећај припадности једној заједници, наводи портал Видовдан.
У ту сврху, у вјерски и културно хетерогеној земљи било је згодно имати заједнички празник, као што је међународна Нова година. У то вријеме, Нова година коју је обиљежавала Српска православна црква слављена је тајно и тихо.
Након престанка владавине комунизма Нову годину обиљажавамо и 1. јануара по новом, и 14. јануара по старом календару, што је настављено и до данашњих дана.
07/12/2025
10/11/2024