Никола Тесла преминуо је на Божић давне 1943. године.

Имао је 87 година и умро је у сну, од посљедица коронарне тромбозе. И те ноћи био је у свом апартману на 33. спрату хотела „Њујоркер“ у којем је провео посљедњих десет година живота. Сам и сиромашан.

Никола Тесла

Данас, кад се толико поносимо његовим дјелом, често заборављамо колико се свијет заправо огријешио о њега, пише Ноизз.рс.

Ипак, вијест о смрти генија је одјекнула свијетом. Теслино тијело било је два дана изложено у познатој погребној сали на Медисон авенији. Људи су долазили да одају посљедњу почаст великом научнику, а у књигу жалости уписивали су се државни достојанственици, истакнуте јавне личности, пријатељи, познаници, али и обични људи који су му се дивили. Телеграми и изјаве саучешћа пристизали су из свих крајева свијета…

Комеморација је одржана 10. јануара. Градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија прочитао је опроштајни говор који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац.

„Овдје, у Њујорку, прошле сриједе је у својој хотелској соби преминуо један човјек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најуспјешнијих људи који су икад живјели. Његова достигнућа су огромна, а како време пролази постајаће све већа…”.

За крај, Тесли су испуњене двије жеље, да га сахране уз музику и то – Шубертову композицију „Аве Марија“ и као последњу „Тамо далеко“.

Српску пјесму која је научника подсјећала на далеку домовину одсвирао је његов велики пријатељ, виолиниста Златко Балаковић у пратњи хора „Слован“.

Опјело је одржано у Катедрали Св. Јована Богослова, али један податак показује да ни тај посљедњи опроштај од славног научника није био достојанствен колико је заслужио.

„Епископ Дионисије из Манастира Св. Саве (поглавар СПЦ у САД) био је информисан о времену и мјесту сахране. Умјесто да дође лично и одржи опјело, послао је врло нерепрезентативног свештеника, необријаног и наизглед прљавог, кога је господин К. одмах отпустио. Претпоставља се да је епископ одбио да учествује због чињенице да је Теслино тијело требало да буде кремирано,“ наводи Шарлота Мужар, дугогодишња секретарица дипломате и публицисте Саве Косановића, сина Теслине најмлађе сестре Марице, у званичном документу који је упутила Музеју Николе Тесле.

Урна са пепелом Николе Тесле данас стоји у Музеју Николе Тесле у Београду.