Ђенерал Коста Мушицки представља једну од заборављених легенди, као једна од најконтраверзнијих личности Другог свјетског рата у Краљевини Југославији, која ће остати упамћена по томе што су јој се чак и непријатељи дивили.

Мушицки је остао упамћен по својим оштрим критикама на рачун четника, које је често сматрао подједнако штетним као комунисте. О њему међутим готово све стране у ратом захваћеној Југославији говоре као угледном, патриоти, поштеном и честитом официру, па чак и његови џелати, подсјећа портал Магацин.

Овако се обратио војницима.

“ Прво: Што се од вас тражи, то је да љубави за страдалнички српски народ имате, да земљу своју и народ свој волите прије свега и изнад свега. Та љубав треба да буде извор и утока свих ваших нада и жеља, мисли и осјећања; једном ријечју, сав ваш живот и цијели рад мора бити искључиво за добро српског народа, никако мимо њега, најмање против њега.

Том љубављу морате испунити срце своје до те мјере да у њему не остане ниједан кутак у коме би се могла мржња заврежити, јер мржња, ма према коме, залива очи крвљу, те човјек онда истину не може сагледати. Таква љубав биће увијек непресушни извор нових снага са којима ћете и најтеже напоре лако поднијети.

Друго: Чега морате бити свјесни јесте то да ви не располажете својим животима, јер сте их ставили добровољно у службу српства и Србије. Патње и страдања српског рода, у свим крајевима гдје Срби живе, биће главни покретачи свих ваших напора, а ваши напори неће и не могу бити без жртава. На то морате бити спремни, тога морате бити свјесни, јер без тога спасења народу нашем доиста нема. Зато спремност на жртву и висока свијест о њој треба да краси сваког оног који жели да носи часно име српског добровољца.

Треће: Не смјете бити самовољни. Оружје које носите није вам дато да будете господари над народом својим, него да народу своме будете вјерне слуге. Не треба српском народу ни дахија ни зулумћара. Имао их је и има их народ наш, нажалост, и превише. Српском народу треба бранилаца и заштитника, лучоноша и заштитника правде и истине. Он је крваво поробљен, језиво обесправљен, уништавају га и сатиру, дјецу му одводе да од њих стварају црвене јаничаре, куће пале, имања разарају. Цвили и јауче упропашћена српска земља под крвавим мачем тирана.

Српски народ данас чека ослобођење, спасење и васкрс. Он полаже све своје наде у вас, српске добровољце; ви сте му једина одбрана и једина нада. Ако га ви изневерите помоћи му нема ни од куда. Он ће нестати у побјеснелим стихијама овога рата. Зато не престајте ни часа мислити о својим дужностима према народу.

Четврто: Ни зловољци не смијете бити, јер зловољом се никакво добро није створило, а ви ступате у добровољце да само добре ствари радите. Будете ли зловољни постаће и српски народ зловољан према вама.

Пето: Не смијете бити ни маловољни. Дугачак је пут наш и препун напора и тешкоћа. Ко на такав пут крене са мало воље, тај ће брзо своју вољу истрошити, постаће безвољан, а такав, сигурно, до краја пута неће стићи. А народу српском је потребно да стигне до краја, да пређе преко свих препрека и тешкоћа. То може постићи само онај који има много воље. Зато се наоружајте вољом. Из ваше вјере, воље и одлучности треба да израста ваша снага. Србију треба ослободити, сјединити, поново уздићи до славе и сјаја. Без вас то нико не може учинити. Снажите се, јачајте се, челичите се, с вама су непобједивост, правда и Бог, који чине чуда кроз носиоце истине.

Шесто: Морате бити јунаци. Ви слушате од ваших старијих другова о јуначким борбама и херојским подвизима српских добровољаца. Груди вам се надимају па би да јурнете, ношени младалачким бурним полетом, да покажете како и ви можете бити хероји и јунаци. Али, да се не би погрешно разумјели када говоримо о јунаштву, ми мислимо пре свега на оно највеће јунаштво: побиједити себе. То јунаштво није једанпут у години дана, или у мјесец дана, него стално неуморно јунаштво, сваког дана и сваког часа. То је непрекидна будна стража над сваком својом ријечју, сваком мишљу, сваким поступком. Ако себе побиједите, победићете све противнике српског народа. Трудите се да такви јунаци будете.

Седмо: Ваш став мора бити јасан. Питаће вас многи: за кога сте? – против кога сте? – Ваш одговор гласи: за српски народ. – За ослобађање његово од црвених тирана, за препород његов, за поновно ступање на напуштени хришћански и светосавски пут. А против свих оних који спријечавају и ометају народу нашем да свој пут нађе. Не мрзимо никог, али нас нико не може спријечити да свој народ безгранично волимо и да жртвама својим свом народу извојујемо оно мјесто под сунцем Божјим које он по вриједности својој и по свем другом заслужује.

Осмо: Питаће вас: ко је с вама, добровољцима? Па ко би прије свега могао бити са људима добре воље до ли сам Свевишњи. Нису ли небески анђели објављивали рођење Христово ријечима: „Слава Богу на висини и на земљи мир међу људима добре воље”. Зато се трудите да будете доиста људи добре воље, јер докле год такви будете, имаћете моћни савез са Богом живим и никаква сила неће вас уништити. Божјом помоћу увијек ћете побијеђивати. Напустите ли добру вољу, гњев Божји излиће се на главе ваше и никакво оружје неће вам помоћи: бићете мљевени и сатрвени. Настојте зато да увијек останете добровољци јер ћете само тако бити у милости Божјој.

Девето: Знајте и запамтите: ви сте со и видјело народу своме у најтежим данима његовим. Не плашите се што вас је мало, јер са мало соли много јела може се зачинити, а са мало свјетлости велике се просторије могу освијетлити. Зато испуните себе љубављу, наоружајте се вјером у Бога и правду Његову, и са много добре воље приступите дјелу спасавања српског народа, истрајно вршите свој посао. То је пут и начин да зрачите блиставом свјетлошћу и растерате таму у коју је запао народ српски. Побиједите себе, чувајте стражу над самим собом да со у вама не обљутави, да светлост ваша на згасне. Будите свијетли и чисти као дјевојка, а неустрашиви и одважни као бујна планинска ријека. Крв јуначка, душа дјевојачка.

Десето: Имајте увијек у виду да су добровољци били главни инструмент спасавања српског народа. Добровољци су постали онда када већ скоро никакве наде није било, када је изгледало да српском народу нема спаса и да је пропаст његова неминовна. Жртвама и напорима добровољаца изведено је оно што се назива „српско чудо” – српски народ је отргнут од ивице понора. На том великом дјелу добровољци су принијели на жртву своју најљепшу младост, своје најбоље другове. Њихова жртва наш је путоказ. Имајте га стално пред очима. Ако би њих заборавили нека Бог заборави на нас.

Предстоји вам тежак посао. Треба довршити започето дјело. Српски народ је поробљен, расцјепкан, стравично проријеђен. По светој српској земљи бијесни дивља и необуздана тиранија безбожника. Са разних страна скупили су се зликовци и убице да истријебе све што је српско. Наша Отаџбина је суновраћена у амбис понора, изложена неисказаним патњама и страдањима. Отаџбину треба спасавати, народ на прави светосавски пут извести, треба га изнутра обновити, повратити му снагу и замах, учинити га оним што је био. Велике напоре и тешке жртве мораћете да уложите, ви српски доборовољци, да се то дјело оствари. Судбина српског народа је у вашим рукама.

Заборавите на себе и своје личне бриге и невоље јер су и сувише безначајне према невољама српског народа. Својом жртвом искупите бољи и сигуран живот српској Отаџбини. Све наде српског народа везане су за вас, не изневјерите их.

Тако вам Бог помогао!“

Командант, ђенерал Коста Мушицки