Република Српска је у Дејтону потписала да хоће настанак и опстанак БиХ, али је више не жели послије довољно негативног искуства отимања, наметања, притисака, омраза до неподношљивости, изјавио је професор емеритус Ненад Кецмановић.

– Неће и тачка, без икаквог образложења. И прва и друга Југославија су настале тако што су је сви народи хтјели. Сљедећа генерација је одлучила да је више неће, па се послије 20 односно 45 година распала. А БиХ ће, ево, послије 30 – рекао је Кецмановић.

Он не види шта има саблажњиво у томе да се комшијама упути било какав приједлог који они могу да одбију или прихвате или дјелимично измјене, допуне и слично.

Чињеница је, подсјећа, да Американци и Бошњаци ревизијом Дејтона деценијама „трпају“ Србе у унитарну БиХ да би сада „зинули и на ријеке, шуме, земљу, јавну имовину“, а суде предсједнику Републике Српске Милораду Додику зато што их у томе омета.

– Али, дуга и заморна прича о томе како су нас довели до зида садржана је у тексту Приједлога за мирно раздруживање, па бих је прескочио. Штавише не бих се више никоме правдао, објашњавао, доказивао и слично. Напросто за настанак и опстанак БиХ било је неопходно да је хоће сва три народа, а да би се распала довољно је да је и само један неће – рекао је Кецмановић.

Он је навео да је необично што се комшије Бошњаци одушевљавају изјавом Кристијана Шмита поводом најаве приједлога за мирно раздруживање.

Том изјавом је Шмит, како је објаснио, понизио и увриједио и БиХ и њена сва три народа, који по њему немају право да одлучују о својој и судбини заједничке државе, посебно Бошњаке који се још боре за признање националног идентитета и суверенитета и којима је понајвише стало до Босне као какве-такве државе.

– Шмит им је опалио шамар, а они му аплаудирају – сматра Кецмановић.

Он је навео да је Шмитова изјава о томе да је БиХ од 1992. године пуноправна чланица УН у правном и политичком смислу чиста глупост, зато што, како истиче, у УН примају суверене државе, а не колоније о којима одлучује метропола односно њени изасланици на терену.

– Шта има спорно у томе да представници три народа сједну и да се договоре? Да ли можда треба да стоје или дубе на глави док се договарају? И шта ако, рецимо, Бошњаци и Хрвати позитивно одговоре на српску иницијативу за мирно раздруживање – упитао је Кецмановић.

– Шмит изгледа планира да развуче бодљикаву жицу дуж граница БиХ како би их спријечио да се консензусом раздруже и све лажне високе и ниске представнике учине сувишним и пошаљу их кући – закључује Кецмановић.

Он примјећује да се Срби и Бошњаци свађају до раскида, али да одавно не иду дотле докле су дошли „савезници“ САД и Њемачка – да једни другима уништавају гасовод.

Кецмановић је закључио да би, у међувремену, требало упитати америчког амбасадора Марфија како је могуће да су САД прислушкивале савезника, тадашњег њемачког канцелара Ангелу Меркел, а Шмита питати зашто Њемачка и даље ћути о томе да су им трансатлантски ментори уништили енергетску жилу куцавицу под Балтичким морем.

– Срби и Бошњаци се, истина, свађају до раскида, али одавно не иду баш дотле, па би их могли посавјетовати да је боље `сјести и договорити се`. Послати им неког в.п. из Републике Српске. Наравно, само ако желе. Без наметања – закључио је Кецмановић.