У логору Јасеновац су хрватске усташе, према извјештајима независних комисија, од 1941. до 1945. године убиле 700.000 Срба, Јевреја и Рома, а логор је био место масовних страдања жена и дјеце.

Затворенике и све оне који су завршили у Јасеновцу, усташе су клале посебно обликованим ножевима (србосјек) или су их убијале секирама, маљевима и чекићима; бивали су такође и стрељани или вјешани по дрвећу или бандерама. Неки су живи спаљивани у усијаним пећима, кувани у казанима или дављени у ријеци Сави.

Овдје су коришћени најразноврснији облици мучења – металним предметима чупали су нокте на рукама и ногама, људе су ослијепљивали забијајући им игле у очи, месо су им кидали, а затим солили. Такође су људе живе драли, одсјецали им носеве, уши и језике сјекачима за жицу, и шила им забадали у срце. Ћерке су силовали пред очима мајки, а синове мучили пред очима њихових очева. У Јасеновцу и Старој Градишки усташе су превазишли све оно што чак ни најболеснији ум није могао да замисли и спроведе, наводе Новости.

Чак су и нацистички генерали били ужаснути усташким злочинима у Јасеновцу. Генерал фон Хорстенау, Хитлеров изасланик у Загребу, записао је у свом личном дневнику за 1942. годину да су усташки логори у НДХ били „суштина ужаса“ а Артур Хефнер, официр задужен за транспорт радне снаге у њемачки Рајх, написао је за Јасеновац 11. новембра 1942.: „Концепт логора Јасеновац требало би заправо схватати као комплекс од неколико логора, који су удаљени по неколико километара један од другог, а груписани су око самог Јасеновца. Без обзира на јавну пропаганду, ово је један од најстрашнијих логора, који би се могао поредити једино са Дантеовим „Паклом“.“

За разлику од њемачких логора у којима је убијање било индустријско, у Јасеновцу је убијање било дивљачко, вршено је углавном ручно, ручним алатима, ножевима, полугама, маљевима, чекићима.

Хрвати су имали и логоре за дјецу. Логори за дјецу били су у Сиску и у Јастребарском, а женски логор у Старој Градишки југоисточно од Јасеновца, мада је жена и дјеце било и у Јасеновцу.

Хрватска умањује број жртава геноцида у Јасеновцу

Тенденција умањивања броја жртава присутна је и у „модерној Хрватској“.
Познати примјер је бивши хрватски предсједник Фрањо Туђман који је тврдио да је „у Јасеновцу убијено 30.000 до 40.000 Срба, 30.000 Јевреја, као и 10.000 хрватских антифашиста“.