Више стотина муслимана и Хрвата који су учествовали у злочинима над Србима у протеклом рату у БиХ деценијама слободно живе широм свијета, пишу београдске „Вечерње новости“.

Након што је недавно у Америци ухапшена бивша припадница озлоглашене јединице „Зулфикар“ такозване Армије БиХ Нада Томанић, извор „Новости“ из безбједносних кругова истиче да је највећи проблем у њиховом откривању што су побјегли из БиХ прије него што су оптужени за ратне злочине и због тога што против њих нема Интерполових потјерница.

„Када се појаве њихова имена у случајевима ратних злочина попут јединице `Зулфикар`, или предмета ратних злочина у логорима за Србе у Тарчину или Челебићима, онда ове особе могу сносити последице у земљама где се налазе, јер су у пријавама лагали да нису били у рату, а и тада само ако земља где се налазе то жели“, каже исти извор.

Тако је у Америци прошлог викенда у Моргантауну приведена Томанићева (51), која је имиграцијским властима САД лагала да би добила држављанство и прикрила да је била припадница Специјалног одреда посебне намјене при штабу Врховне команде „Зулфикар“, која је учествовала у злочинима над Србима на Игману.

Пресудну улогу у разоткривању и хапшењу Томанићеве одиграо је Србин запослен као електричар на једном угледном универзитету у Конектикату.

Он је контактирао логораше понудивши им помоћ преко свог пријатеља, америчког професора згроженог злочинима без казне.

Исти професор је потом отишао у канцеларију свог сенатора у Бриџпорту у Конектикату а овај је позвао ФБИ, па је из Бриџпорта 1. децембра и стигла вијест о хапшењу Томанићеве.

Логораш из казамата за Србе у Тарчину и Челебићима Слободан Мркајић рекао је „Новостима“ да претпоставља да је Томанићева била „жена која је носила тацну са ножем“ да се кољу Срби заробљени 1992. године на Игману и Бјелашници, које су злостављали и убијали припадници одреда „Зулфикар“.

„Када сам заробљен 1992. са братом Рељом и другим Србима на Игману пребачени смо у хотел `Фамос` на Бјелашници. Заробљени смо од одреда `Зулфикар` и нагурани у једну просторију. Убрзо се на вратима појавила жена са тацном прекривеном бијелом крпом на којој је био нож. Та жена би могла да буде ова ухапшена Нада Томанић, али нисам сигуран“, испричао је Мркајић.

Он је додао да је та жена донијела нож до једног мушкарца, којем су привели његовог брата Рељу. „Он га је пребацио преко колена и ножем му зарезао врат. Клао ми је брата!“, рекао је Мркајић.

Злочинац је затим и Слободана пребацио преко кољена и зарезао по врату, а обојица су чудом преживјели и носе исте ожиљке на врату.

Он каже да је та жена која је носила тацну са ножем, за коју верује да би могла да буде ухапшена Нада Томанић, била утицајна у јединици „Зулфикар“ и позната по злочинима.

Стручњак за безбједност Џевад Галијашевић каже за лист да су многи муслимански злочинци из протеклог рата побјегли у САД уз благослов Америке.

Он је подсјетио да је јединица „Зулфикар“, као и многе друге муслиманске војне формације, сарађивала у рату у БиХ са америчким обавјештајним и војним службама и чланови ових јединица су по завршетку рата склоњени у Америку.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић каже да су сва сазнања у вези са ратном прошлошћу Томанићеве прослијеђена надлежним институцијама у Републици Српској.

Он каже да треба подсетити да су је у свједочењима спомињали и бивши логораши на подручју Хаџића, а један од њих, у изјави датој хашким истражиоцима 1996. навео је, између осталог, да су једном приликом у ћелију у хотелу `Игман` дошла и Нада Томанић и да су мучили заробљенике.

Из америчког Министарства правде су поводом хапшења навели да је Томанићева била припадник Специјалне јединице Армије БиХ „Зулфикар“ и да је та група 1993. године убила више десетина цивила у селу Трусина.

Америчке власти су већ 2011. године изручиле „Босанку Расему Хандановић – Зољу, оптужену да је била припадница јединице која је учествовала у масакру“.

Оптужница Томанићеву терети за физичко и психичко злостављање Срба током рата који су били „мета по основу етничке припадности, вјере и припадности одређеној друштвеној групи.

У књизи докумената „Страдања Срба у Коњицу и Тарчину 2“, свједок Богдан Мркаја наводи да се „доласком на Мразиште проширила листа ноћних посјетилаца“.

„Знали су долазити у пола ноћи и до зоре се на нама иживљавати. Међу онима који су предњачили у тим ноћним посјетама била је и Нада Томанић из Тарчина“, навео је Мркаја.

Љиљана Главаш, сестра логораша Силоса Јадранка Главаша, који је преминуо након што је брутално претучен на Игману 1993. у изјави на суђењу пред Судом БиХ у предмету против припадника јединице „Зулфикар“ Џевада Салчина, рекла је да јој је отац прије смрти дао комад папира на којем су исписана нека имена и поруке.

Ту је, према њеним ријечима, било и име Наде Томанић „која га је највише тукла“.

Прије хапшења Томанићеве, половином ове године у САД је у близини Бостона ухапшен и Кемал Мрнџић, за кога је утврђено да је био ратни наџорник логора за Србе у Челебићима и да се пуних 25 година крио у САД.

Прије Мрнџића у САД је ухапшена и по злочинима над Србима „чувена“ Азра Башић, познатија као „Крвава Азра“, упамћена по најстрашнијим бестијалностима над Србима у логорима у Дервенти.