Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице Бранимир Којић изјавио је да се у Меморијални центар у Поточарима слива огроман новац и да Кристијан Шмит наметањем закона о прерасподјели средстава потврђује да су у питању енормне количине и да је то подршка миту о страдању само једног народа.

Којић је рекао Срни да од тог новца појединци имају велику материјалну корист, а обично не живе у Сребреници, нити Републици Српској, већ од тих средстава граде животе широм Федерације БиХ.

Ново Шмитово наметање закона Којић сматра наставком политике међународне заједнице подршке мита о Сребреници као мјесту страдања само једног народа.

– Ово потврђује чињеницу да они имају толико новца да морају да га прераспоређују јер су им годинама уплаћивана средстава за нешто што су одавно завршили – рекао је Којић.

Он је подсјетио на прилог Федералне телевизије када се поједине чланице удружења хвале да имају енормна примања, те оцијенио да тим токовима новца треба да се позабаве надлежне институције.

– ОХР не крије да је посвећен раду тог центра, док, са друге стране, не жели да види наше жртве, нити да обиђе мјеста страдања Срба –  истакао је Којић.

Којић је напоменуо да они кажу да желе да се баве промоцијом мира, док се по Европи скривају они који су убијали српску нејач, те упитао да ли је слобода Кемала Мехмедовића оно што они називају промоцијом мира, да ли то мисли и Аустрија која га крије код себе?

Према његовим ријечима, све је то наставак рата, убијање жртава поново и тортура над преживјелим.

– Да ли је 3.267 жртава средњег Подриња нешто о чему ми треба да ћутимо? – пита Којић и истиче да неће ћутати нити ће им забранити да причају ма колико новца улагали у тај наратив.

Којић је закључио да је истина једна, а то је да су Срби страдалнички народ у Подрињу.

Шмит је донио Закон о измјенама и допунама Закона о Меморијалном центру Сребреница-Поточари, који даје могућност да се вишак донираних средстава за укопе и нишане жртава може преусмјерити у друге потребе функционисања тог центра.