Сенатор Републике Српске Богдана Кољевић изјавила је да руска најава о неугодним питањима о БиХ у Савјету безбједности УН представља почетак великих промјена које слиједе, те указала на недвосмислену подршку Русије институцијама Српске и њеном предсједнику Милораду Додику.

Прво, каже она, то значи безмало апсолутни ангажман Руске Федерације, као и осталих пријатеља Републике Српске у свијету, да се перманентно затвори канцеларија непостојећег високог представника, као и да се оконча мисија „Алтеа“.

Кољевићева је рекла да је ово тек прелиминарна фаза послије које би се морало ући у процес повратка свих бесправно одузетих надлежности Републици Српској, под претпоставком да уроди плодом руски покушај који ће услиједити у Савјету безбједности УН, односно да прикаже сва кршења Дејтонског мировног споразума и везу између Дејтона као међународног уговора и Повеље УН.

– Без дилеме, уколико овај правац деловања не успе, на столу ће за Републику Српску бити друге алтернативе. И она ће и у њима имати подршку Руске Федерације – нагласила је Кољевићева, коментаришући резултате недавног састанка предсједника Српске Милорада Додика са руским званичницима у Москви.

Она је оцијенила да је изузетна политичка подршка Русије предсједнику Српске, као и свим њеним институцијама, израз вишедеценијске политике пријатељства и разумијевања између Москве и Бањалуке.

Кољевићева је додала да је то утемељено на истој визији изградње новог свијета једнакости, равноправности и суверенитета, свијета права и истинске демократије у којем нема мјеста неоколонијалном управљању.

– У том светлу, и недвосмислена подршка Русије референдуму у Републици Српској сасвим логично происходи из ове исте принципијелне политике, јер је управо народ највећи носилац процеса реализације суверенистичких политика – рекла је Кољевићева, која је и савјетник предсједника Српске за спољну политику.

Говорећи о специфичностима сусрета предсједника Републике Српске и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, иначе препознатог и код бројних објективних стручњака са Запада као можда најбољег министра спољних послова у свијету, она је напоменула да је Лавров одржао једну од најдужих прес-конференција икада.

Такође, додала је она, Лавров је истакао да је састанак одржан у правом тренутку јер либерални Запад настоји да потпуно развали Дејтонски мировни споразум.

– Ове посебности у дипломатији нису никаква случајност – оцијенила је Кољевићева.

Она је истакла да, у политичком тренутку када се БиХ налази у практично највећој самоиндукованој кризи, на граници постојања и непостојања, махом због ирационалне и бесрамне политике Запада, најава руског Министарства спољних послова да ће бити неугодних питања о БиХ на сједници Савјета безбједности УН 31. октобра врло је важна.

Са дипломатске тачке гледишта, каже она, руско предсједавање Савјетом безбједности УН је релевантно, с обзиром на то да предсједавајући координише акције тог тијела, одлучује о темама расправа, а може да се појави и као посредник између субјеката у конфликту.

Штавише, указала је она, рад Савјета безбједности УН у великој мјери зависи од предсједавајућег, који предсједава највишим тијелом одговорним за међународно право, мир и безбједност, јер Савјет безбједности врх УН.