Предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић присуствују обиљежавању 84 године од злочина НДХ над Србима у Пребиловцима.

Додик и Стевандић присуствују празничном вечерњем богослужењу уочи празника Светих пребиловачких и осталих херцеговачких мученика.

Након тога у Дому културе „Свети краљ Милутин“ биће уприличен духовно-умјетнички програм у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Додик је рекао да је важно да буде данас у Пребиловцима и да сваке године људи долазе и да ће се радити на томе да се комплекс у Пребиловцима изгради као манастирски комплекс.

– Да га ставимо у третман споменика од националног значаја за Србе. То ћемо покушати и са Србијом, да и Србија на исти начин третира ово мјесто – рекао је Додик.

Он је истакао да су Пребиловци мјесто страдања српског народа и доказ мржње усташа, која је се деведесетих година поново „пробудила“.

– Те деведесете године су само потврдиле да та мржња не јењава и да је довољан мали подстицај њима да поново то ураде – рекао је Додик.

Усташе су 1941. године звјерски убиле 823 од укупно око хиљаду сељана херцеговачких Пребиловаца само зато што су били Срби, а потомци тих зликоваца су 1992. разрушили спомен-костурницу у којој су биле похрањене мошти побијених мученика.

Пребиловаци, српско село код Чапљине у долини Неретве, је симбол страдања српске Херцеговине у вријеме злочиначке НДХ и најстрадалније је село у Европи у Другом свјетском рату, у којем је 1941. потпуно уништено 57 породица, угашено 36 огњишта, односно у селу које је имало око хиљаду становника убијено је њих 823.

Српска православна црква 6. августа обиљежава Свете мученике пребиловачке и остале херцеговачке мученике.

Посљедњи живи свједок те трагедије трагедије из августа 1941. године Павла Булут, тада 14-годишњак, који је пуким случајем избјегао јаму у Шурманцима, преминуо је 2023. године у Београду, у 96. години живота.

Међу првим српским жртвама из Пребиловаца био је је отац академика једног од најпознаитјих српских академика Милорада Екмечићам, а који је бачен је у јаму Хутово, близу жељезничке пруге према Поповом пољу и Требињу.