Краљ Александар Обреновић имао је великих проблема на унутрашњем плану док је у спољној политици мијењао правце и тиме губио повјерење и Аустроугарске и Русије. Краљеве политичке игре, проблеми у војсци, брак са Драгом и скандал са непостојећом трудноћом, само су повећавали већ постојеће незадовољство.

Поједини официри и политичари ријешили су зато да се обрачунају са краљевским паром.

Уклоните их обоје!

Од тренутка када се међу завјереницима јавила идеја о обрачуну са Обреновићима, до самог обрачуна, изнијето је више предлога око тога како са њима треба поступити. Протјеривање, погубљење њих обоје или само краљице Драге биле су неке од опција.

Поједини официри су већ 1901. године били спремни на убиство краља и краљице, на балу у част Драгиног рођендана на Коларцу и то камама отрованим цијанкалијем, али се краљевски пар на прослави није појавио, тако да је план пропао.

Васа Казимировић у дјелу “Црна рука” наводи да су завјереници у почетку планирали само одстрањивање Драге и то тако што би на једној свјечаности инсценирали напад атентатора који би припуцао у правцу краља и краљице. Тада би група официра окружила монарха и његову супругу и у читавој збрци дио њих требало је да изведе Драгу у припремљена кола, довезе до обале Саве и баци је у ријеку. Ђорђе Генчић, индустријалац, бивши министар и један од вођа завјере, са овим планом се није сложио, навео је проф. Историје Марко Маринковић, у тексту који је објавио Историјски забавник.

Каснија сугестија Јаше Ненадовића који је био веза са завјереницима и представник Петра Карађорђевића у Бечу, била је јасна – требало их је уклонити обоје.

Краљ је знао за завјеру!

Врло је интересантно да се и краљу приписивао веома сличан план. Краљ је у почетку одбијао да повјерује у завјеру и припадност блиских људи завјери. Међутим, временом, када се недвосмислено увјерио у њено постојање, почео је да смишља план како да се супротстави завјереницима.

Новинар, писац и један од оснивача Народне радикалне странке, Пера Тодоровић краљу Александру је једном приликом рекао: “Или се мирите и равњајте са њима или поделите мегдан. Оставите ли ствари да иду овако како су пошле, биће зло. Ви можете и поштедјети њине главе, они вашу неће”.

На двору се сазнало за имена многих официра умјешаних у завјеру и краљ се спремао да их похапси и изведе пред суд. Брат краљице Драге, Никодије Луњевица је на основу дојава направио скоро тачну листу завјереника.

По сазнањима бившег предсједника владе и министра након Мајског преврата, Љубомира Каљевића, на годишњицу смрти кнеза Михаила Обреновића 1903. године, приликом посјете мјеста његове погибије, један робијаш је требало да припуца у правцу краља и краљице. Након његовог хватања код њега би била пронађена ова листа и лица на њој била би похапшена.

Политичар и дипломата Чедомиљ Мијатовић, присталица Обреновића, у годинама након атентата негирао је да је овакав план постојао и тврдио да су га измислили завјереници као разлог више да се обрачунају са краљевским паром.

Краљ је нагињао и увођењу ванредног стања током ког би нека лица била и стријељана, а вјеровало се да је, да би осигурао жестоке казне завјереницима измијенио састав судија у Београду. Краљевом захтјеву да се крене са хапшењима супротставио се генерал Цинцар-Марковић. Он је 10. јуна 1903. године увече, након вечере са краљем дао оставку коју је краљ прихватио, што је значило да не намјерава да одустане од хапшења.

Епилог…

Ово су само неки од бројних планова помињаних око двора и у кругу завјереника у мјесецима пред мајски преврат. За обрачун је све било спремно, било је само питање ко ће повући први потез и тиме стећи велику предност.

Тај потез су у ноћи 10-11. јуна 1903. године (по новом календару) први повукли завјереници…