О подвизима српског краља и његове војске писао је свијет

Краљ Петар И Карађорђевић, ујединитељ српског народа био је крајње једноставан човjек. Веjроватно најобожаванији владар, имао је највећи углед, а од народа је од милоште прозван Чика Пера.

За живота је постао легенда због личне храбрости, поштења, али и изградње Србије као модерне и најмоћније државе на Балкану. Био је краљ Србије током великих војних успеха па је остао запамћен и као краљ Петар Олсободилац (такође познат и као Стари краљ).

Живот краља Петра, врлине које су га красиле, вjештине које је посjедовао, како војничке које је доказивао на многим ратиштима у земљи и ван ње, људскост којом је обиловао и оданост народу, подариле су му поштовање на цijелом простору СХС. У народним пjесмама је опеван као Петар Мркоњић.

Много су занимљивости из живота владара који је имао велики утицај на развој француско-српских односа и укупни углед Србије у Европи. На примjер, током рата краљ Петар је свакодневно писао дневник. Такође, имао је духовите опаске на Уставне одредбе, које је својом руком уписивао у Устав.

Устав Краљевине Србије из 1888. године с коментарима Краља Петра писаним 1903. године, налази се у Фонду Задужбине Краља Петра првог на Опленцу.

Ипак, фотографије Устава такође се могу видети у књизи Владари Србије у издању Младинске куће. Екипа Еспреса забиљежила је најинтересантније коментаре или бар оне које смо успјели да прочитамо. Видјећете зашто.

Па, тако је Уставом из 1888. гарантовано да “Сваки Србин има право на то да у границама закона искаже своју мисао: говором, писмено, штампом или у сликама.”

Краљев коментар на ове ријечи био је “Па у бувару окован”.

На ријечи: “Штампа је слободна”, краљ је написао “то смо већ виђали”.

“За издавање новина није потребно претходно одобрење власти”, на то је чика Пера написао, “трт”.

Три града понијела су његово име – Мркоњић Град у БиХ од 1924. године (раније Варцар Вакуф), у Црној Гори Петровац на Мору од 1919. године (раније Кастел Ластва) и Петровград у Војводини од 1935. до 1946. године (раније Бечкерек, данас Зрењанин).

Међу бројним признањима краљ Петар је био носилац и највећег руског одликовања, Велике ленте Светог Андреје са мачевима, орденом који је прије њега носио само цар Александар Први, побједник над Наполеоном.

Највећи европски листови величали су краља Петра. Енглеска ревија „Тхе Илyстратед Лондон Нењс“ од 4. децембра 1915. донијела је преко цијеле стране слику краља Петра са слиједећим текстом:

„У историји дугог мучеништва Србије није било херојскије фигуре од краља Петра. Патриота међу патриотама, он се борио заједно са својим војницима, све док није пао у несвјест од просте изнемоглости, у току битке код Пирота, и инспирисао је трупе својом храброшћу…“

Умро је 16. августа 1921. у Београду. Сахрањен је у својој задужбини на Опленцу.