ПЕТАР Први Карађорђевић је био краљ Србије од 1903. до 1918. године када је постао краљ Срба, Хрвата и Словенаца.

Карађорђев унук је на трону дочекао ослободилачке ратове који су захватили Балкан почетком 20. вијека. Прво је збацио турски јарам са јужних српских земаља, а потом је и одбио бугарски покушај да турски зулум замјене својим у јужној Србији.

У Србију је стигао мир послије Балканских ратова, међутим, не задуго. Пуцањ у Сарајеву је одјекнуо Европом и врло брзо су се широм цијелог старог континента гледали људи преко нишана. Србија је пред собом имала знатно јачег противника.

Пркос српског народа и љубав према слободи је одбранила напад много боље опремљеније и спремније војске Аустроугарске царевине. Царска Њемачка је морала да уплете своје прсте како би поразили овај изморени и слободољубиви народ.

Државни врх и војска, али и народ, није желио да потпише капитулацију, већ су се дали у бијег преко брдовите Албаније како би се спремили за неке нове битке и неки нови сукоб.

Приликом повлачења преко Албаније, краљ Петар је срео Макрену, сељанку која је пошла у потрагу за својим јединцем Маринком. Жељела је да му да вунене чарапе које је исплела, али када је схватила да неће моћи даље, чарапе је дала управо краљу Петру уз завјет да пронађе њеног сина.

Обећање није заборавио, али је пронашао Маринка промрзлог у хладном паклу Албаније. Када му је уручио чарапе, он се није од њих одвајао све до смрти, а на самрти је тражио да му их обују како би у њима умро, наводи Нпортал.

Краљ Петар је одлучио да по ослобођењу Србије на крају рата подигне споменик Макрени и Маринку на сеоском гробљу, међутим, тај споменик је срушен. Обновило га је Друштво српских домаћина.

Данас овај обновљени споменик стоји у Словцу код Лајковца.

– Овај споменик подиже Петар Карађорђевић Макрени Спасојевић, која лежи овдје и њеном сину Маринку, који се вјечним сном смири у гудурама Арбаније – записано је на споменику.