28/06/2023
1. Вилхелмина – Мина Караџић Вукомановић једна од наших првих сликарки, преводилац српских народних умотворина и пјесама и једно од тринаесторо дјеце Вука Стефановича Караџића. Полиглота, портретисткиња. Њени најпознатији радови су „Аутопортрет“ и портрет брата Димитрија (који је уз Мину једино Вуково дјете које је преживјело дјетињство), подсјећа Стил/Курир.
2. Митра Митровић била је прва министарка у историји Србије (од 1945. до 1949), списатељица, учесница Народноослободилачке борбе током Другог свјетског рата. Борила се за родну равноправност и бољи положај жене у друштву. Те 1936. године учествује у оснивању часописа „Жена данас“ и за те новине је писала текстове о родној равноправности. Писала је и за „Борбу“.
Учествовала је у оснивању Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖЈ). 1945. године објављује књигу „Право гласа жена доказ и оруђе демократије“.
3. Надежда Петровић била је сликарка и болничарка током балканских ратова и Првог свјетског рата. Образована у иностранству, по повратку у Краљевину Србију је са собом „донијела“ и умјетничке иновације, које конзервативно друштво није прихватало или схватало. „Током дужности“ је умрла од пегавог тифуса 1915. године, у ваљевској болници у којој је радила. Њен ентузијазам и жељу да промјени, помогне и модернизује тадашње друштво схваћен је тек након њене смрти.
4. Јелисавета Начић је била наша прва жена архитекта и прва студенткиња која је уписала архитектуру на Техничком факултету у Београду 1896. г. Јелисавета факултет завршава већ са 22 године (1900.). Њена ангажовања била су: уређивање Калемегдана и Теразија, црква Светог Александра Невског (Београд), прва болницу за обољеле од туберкулозе у Србији, зграда основне школе „Краљ Петар Први“, на чијој се фасади налазе портрети Доситеја Обрадовића и Вука Караџића… бројни стамбени објекти и први раднички станови у Београду.
5. Милунка Савић (1892 – 1973) је била наша вишеструко одликована и међународно призната ратница. Била је позната као одличан и прецизан бомбаш. Милунка је као храбра ратница одликована бројним ордењем, како српским тако и међународним, између осталих и за достигнућа у Колубарској бици. Борила се и на Солунском фронту и учествовала је у одбрани Београда 1915.
6. Аница Савић Ребац (1892 – 1953) је била филозофкиња, књижевница и једна је од наших највећих интелектуалаца. Љевичарко идеолошко упориште Аница је проналазила у хеленској и античкој култури, којом је била опчињена од малих ногу и која је одредила њен научни пут у животу. Филозофски факултет у Београду је прима за професорку тек 1946. године, али уз велико противљење чланова Универзитета и игнорисање Аничиног дотадашњег рада и успјеха. Аница је у том периоду била једина професорка на цијелом Београдском универзитету.
7. Бранислава Перовић Нешковић је била доктор физике и једина директорка Нуклеарног института у Винчи од 1976. до 1979. Такође је радила као професорка на Електротехничком факултету у Београду, бавила са превођењем стручних и научнопопуларних радова и била је коауторка неколико приручника и монографија из физике јонизованих гасова.
8. Краљица Марија Карађорђевић, прва жена возач у Србији. Позната је чињеница да је супруга краља Александра И вољела и брзу вожњу па је остала забиљежена анегдота да је била заустављена код Скупштине због прекорачења брзине. Међутим, није се позивала ни на титулу нити на друге факторе већ је уредно из сопствених средстава платила казну рекавши чувену реченицу:
“Закон је исти за све и мене не оправдава чињеница да га ја као краљица кршим, јер шта су онда закони ако позивају на кршење.”
9. Марија Бурсаћ је прва жена која је добила титулу народног хероја у Југославији. Била је чобаница и бавила се домаћинством у свом селу. Чланица Народноослободилачког покрета постаје 1941. године, а наредне је примљена у Комунистичку партију Југославије. Активно је доприносила раду НОП-а и Антифашистичког фронта жена (АФЖ). У рату је била болничарка, да би касније постала бомбаш. 1943. године је преминула у борбама.
09/03/2026
