У Подножју планине Рудник у клисури Благовјештењске ријеке, код мјеста Страгаре, налази се овај храм посвећен Благовјештењу.

Манастир Благовјештење налази се на „улазним вратима“ у Овчарско-кабларску клисуру, на мјесту гдје Западна Морава почиње да усјеца теснац кроз планинске масиве Овчара и Каблара на путу ка Чачку. Окренуто ка истоку – гледа низ ријеку, Благовјештење према својој архитектури, зидном сликарству, иконостасу, ризници, иконама и елементима каменог и дрвеног намјештаја представља „репрезентативни примјер материјалних могућности и монашког укуса у првој половини 17. вијека“, оцјењују историчари умјетности.

Благовјештење је један од ријетких овчарско-кабларских манастира чији су ктитори и вријеме градње познати. Захваљујући запису изнад западних врата зна се да је овај манастир подигнут 1601/1602. „усердијем игумана кир Никофора са братијом“. Црква је саграђена у духу рашке градитељске школе, а народно предање помиње да је подигнута на темељима старијег храма из 12. или 13. вијека – савременика манастира Богородице Градачке у Чачку, чији је ктитор кнез Страцимир, брат великог жупана Стефана Немање.

Овај манастир је, од оснивања, био познат по преписивању богослужбених књига. Данас се у манастирској ризници чува осам рукописних књига, углавном из 16. вијека: Требник из 1570, Јеванђеље из 1562, деценију млађе Београдско јеванђеље, неколико минеја… Томе треба додати и богослужбене предмете, празничне иконе, владичански престо… Благовјештењско јеванђеље из 1372, које је 1799. поново повезано у Благојвештењу, данас се чува у Бечу.

Благовјештење је више пута страдало и обнављано у ратним и природним непогодама. Почетком 20. вијека манастир је склопио уговор са „Електричним друштвом Овчар“ због пробијања тунела испод Благовјештења, што је највјероватније растресло манастирске темеље и довело до пуцања зидова храма. Манастир је због тога од 1895. до 1906. био ван употребе.

Нов проблем били су планови да се у Овчарско-кабларској клисури подигну хидроцентрале, који су почели да се остварују послије 1948, када је благовјештенска црква, већ начета и њемачким минирањем моста, страдала од детонација приликом постављања турбина. Манастир је у то послијератно доба и осиромашио – нова комунистичка власт одузела је скоро цијело манастирско имање. За посљедњу обнову Благовјештења заслужан је донедавни игуман архимандрит Георгије (Добросављевић).

Одлуком надлежног епископа жичког Јустина (Стефановића) Благовјештење је 4. јуна 2015. постало женски манастир – архимандрит Георгије је разријешен дужности игумана и именован за свештенослужитеља овог манастира, подсјећ портал Опанак.

Ту се замонашио патријарх Павле.